Na današnji dan – 22. decembar
69 – U Rimu su cara Aula Vitelija ubile pristalice Tita Flavija Vespazijana, koji se u Egiptu proglasio carem.
640 – Saraceni (Arapi) su zauzeli Aleksandriju, dve godine pošto su otpočeli invaziju na Egipat.
1639 – Rođen je francuski pisac Žan Rasin, istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihovima. Dela: tragedije „Andromaha“, „Fedra“, „Britanikus“, „Berenisa“, „Mitridat“, „Atalija“, komedija „Parničari“.
1666 – Umro je italijanski slikar Gverčino, pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Najviše je oslikavao crkve i palate i posebno je poznat po kompoziciji „Aurora“ u rimskoj palati Kasino Ludovizi, koja je jedan od najlepših primera iluzionističkog slikarstva.
1790 – Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova razbile su Turke i zauzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.
1801 – Umro je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Zaršio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića on je verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov „Katihizis“, koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko I istoriografsko štivo. Njegova „Istorija“, obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i osim Mavra Orbina (17. vek) prva je istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema „Boj zmaja sa orlovi“ smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: „Katihizis mali“, „Boj zmaja sa orlovi“, „Stihi o vospominaniji smrti“, „Istorija raznih slovenskih narodov“, „Traedokomedija“ (prerada dela Emanuila Kozačinskog), „Molitvenik“, „Istorija katihizma“, „Bezpristrastnaja istoričeskaja povest“, „Pravila monašeskaja“.
1858 – Rođen je italijanski kompozitor Đakomo Pučini, čije se opere odlikuju jakim emocijama, patetičnošću I sentimentalnošću. Dela: opere „Boemi“, „Toska“, „Madam Baterflaj“, „Turandot“, „Manon Lesko“, „Devojka sa Zapada“, „Đani Skiki“, „Turandot“ (nedovršena).
1880 – Umrla je engleska književnica Džordž Eliot, koja je realistički opisivala englesku provinciju. Pritom je otkrivala duboku osećajnost pomešanu s humorom i uverenje da na ljude blagotvorno deluju iskušenja i patnje. Dela: romani „Vodenica na Flosi“, „Adam Bid“, „Sajlas Marner“, „Romola“.
1888 – Narodna skupština Kraljevine Srbije prihvatila je novi ustav. Kralj Milan Obrenović smatrao je da je novi ustav preko svake mere razvlastio Krunu, što je bilo nesumnjivo, otuda se povukao s prestola prepustivši krunu namesništvu njegovog sina Aleksandra.
1894 – Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus osuđen je na doživotnu robiju, na osnovu montirane optužbe da je Nemačkoj prodavao vojne tajne. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu na Đavolskim ostrvima u Francuskoj Gvajani. U njegovu odbranu ustao je i najslavniji pisac tog vremena Emil Zola koji je pod naslovom „Optužujem“ u otvorenom pismu predsedniku Republike hrabro i odlučno obrazložio sve činjenice i izrazio uverenje u Drajfusovu nevinost. Rehabilitovan je tek 1906. vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
1905 – U Moskvi je izbila pobuna radnika, koja je brzo brutalno ugušena.
1917 – U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori Nemačke i nove ruske boljševičke vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom.
1940 – U saobraćajnoj nesreći poginuo je američki pisac Natanijel Vest. Njegovo šokantno, groteskno, gorko I satirično-komično delo nastalo je u bolnoj konfrontaciji s najbesmislenijim i najapsurdnijim pojavama američkog društva (Holivud, reklamokratija, militarizam, kult uspeha). Dela: romani „Gospođica Usamljena srca“, „Dobar milion“, „Dan skakavca“.
1942 – Američki bombarderi napali su glavni grad Burme (danas Mjanmar) – Rangun (danas Jangon), koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.
1944 – Umro je američki filmski glumac Hari Lengdon, glumac dečjeg lica, jedan od najupečatljivijih likova američke burleske u doba nemog filma. Najčešće je tumačio sramežljive sanjalice. Filmovi: „Siledžija“, „Dugačke pantalone“, „Troje su već gomila“.
1956 – Poslednji britanski i francuski vojnici, koji su učestvovali u Sueckom ratu (napadu na Egipat) – napustili su egipatski lučki grad Port Said.
1958 – Francuska i Egipat potpisali su trgovinski ugovor na dvogodišnjicu Sueckog rata.
1965 – U Beogradu je počeo da radi sistem daljinskog centralnog grejanja. Grad Beograd je novembra 1959. Definisao osnivanje preduzeća za proizvodnju toplotne i električne energije – „Toplana“. Izgradnja objekta na Novom Beogradu počela je u decembru 1961. a termoelektrana „Novi Beograd“, puštena je u rad 1965. i iz nje je deo Beograda, pored toplotne, snabdevan I električnom energijom.
1968 – Severna Koreja je oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda „Pueblo“, 11 meseci pošto je severnokorejska mornarica zarobila brod, uhvativši ga u nedozvoljenoj misiji.
1969 – Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, vizuelni perfekcionista, majstor osvetljenja i kontrasta. Pođednako je upečatljiv u epskim scenama i u krupnim planovima izrazite plastičnosti i senzibiliteta, što je umnogome rezultat saradnje s glumicom Marlen Ditrih. Filmovi: „Podzemlje“, „Plavi anđeo“, „Maroko“, „Jedna američka tragedija“, „Šangaj ekspres“, „Plava venera“, „Crvena kraljica“, „Đavo je žena“, „Šangajsko podzemlje“, „Makao“.
1979 – Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju „Tventi senčeri foks“. Bio je producent niza značajnih filmova: „Plodovi gneva“, „Sve o Evi“, „Viva Zapata!“, „Najduži dan“, „Koreni neba“, „Mladi gospodin Linkoln“.
1988 – Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji na afričkom kontinentu, bivšoj nemačkoj koloniji (Jugozapadna Afrika), od Prvog svetskog rata pod upravom Britanije, zatim Južne Afrike.
1989 – Umro je irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. koji je 1953. dramom „Čekajući Godoa“, po mnogima, najznačajnijim dramskim tekstom epohe, otvorio eru „drame apsurda“. U njegovim delima dominira raspad građanskog društva i beznadežna situacija neobičnih bića sa kraja sveta I vremena, što je trebalo da simbolizuje sveopšti apsurd. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se tek na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman „Marfi“, trilogija „Moloa“, „Malone umire“, „Neimenljivi“, drame „Kraj igre“, „Poslednja traka“, „Igre bez reči“, „Srećni dani“, „Igra“, „Ne ja“.
1989 – Rumunski predsednik Nikolae Čaušesku pobegao je helikopterom iz Bukurešta sa suprugom Elenom, čime je posle 24 godine okončana njegova vladavina. Tri dana docnije, nakon suđenja, bračni par Čaušesku je streljan u Trgovištu.
1992 – U Tripoliju je saopšteno da je poginulo svih 158 Libijaca i stranaca prilikom pada libijskog aviona tipa „Boing 727“. Avion je leteo na domaćoj liniji.
1993 – Umro je srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću „Nolit“ (Nova literatura). Uređivao je i književno-politički časopis „Nova literatura“. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis „Linkskurve“. U Parizu je 1933. osnovao „Institut za borbu protiv fašizma“. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju I shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman „Doviđenja u oktobru“, eseji i umetnička kritika „Osvajanje neba“, „Misli I boje“, „Susreti sa mojim vremenom“, „Jugoslovenska skulptura XX veka“, „Graditelji moderne misli“, „Naivna slika sveta“, „Prodori moderne umetnosti“, „Kraj umetnosti u doba nauke?“, „Maske sveta“, „Re-vizija umetnosti“, „Modern German art“, „Goja i mi“, „Kapričosi“, „Užasi rata“, „Anri Ruso, život i delo“ (sa suprugom Lizom), monografije „Krsto Hegedušić“, „Gabrijel Stupica“, „Bogosav Živković“, „Vangel Naumovski“, delo o Španskom građanskom ratu „Španija između smrti i rađanja“.
1993 – Alina Fernandes Revuelta, kćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.
1993 – Južnoafrički belački parlament okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Južne Afrike.
1994 – Italijanski predsednik vlade Silvio Berluskoni je zbog optužbi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci pošto je kao 53. posleratni šef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.
1996 – Gerilci peruanskog levičarskog pokreta „Tupak Amaru“ su „božićnim gestom“, kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, zadržavši 140 talaca.
2001 – Vođa plemena Paštuna u Avganistanu Hamid Karzai položio je na ceremoniji u Kabulu zakletvu kao predsednik privremene vlade.
2003 – U Beogradu je počelo suđenje optuženima za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića.
2004 – Poslovno rukovodstvo novinske kuće „Politika novine i magazini“ odlučilo je da ugasi beogradski dnevni list „Ekspres“, osnovan 1963. godine.
2005 – Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da je Uganda jedina kriva za petogodišnju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 – 2003) i da treba da plati ratnu odštetu od 10 milijardi dolara. U Kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, učestvovalo je čak devet stranih vojski i pobunjeničkih pokreta.
2010 – Senat SAD ratifikovao je „Novi START“ odnosno Sporazum o ograničenju ofanzivnog stateškog naoružanja. Sporazumom potpisanim u Pragu aprila 2010 od strane predsednika dve države, Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva, dve zemlje su se obavezale na smanjenje nuklearnih bojevih glava za približno trećinu, sa 2.200 na po 1.550, a uvodene su i nove procedure inspekcije arsenala.
