Dačić i Vučić na promociji Tijanićeve knjige
Knjiga „Ja. I niko moj“ Aleksandra Tijanića (1949-2013) predstavljena je večeras u svečanoj sali Skupštine Beograda u prisustvu visokih zvanica, među kojima su bili premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić.
Direktor „Lagune“ Dejan Papić istakao je da ova knjiga ima težinu spomenika i da je svakako najznačajnije izdanje te kuće u ovoj godini.
On je ispričao da je, kada je čuo da Tijanić sprema knjigu, brzo reagovao i da je na njegovu radost i ponos Tijanić prihvatio saradnju, koja je zatim tekla jednostavno i glatko.
Tijanić je sve do „preloma“ rukopisa radio na knjizi izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka, ali nije dočekao izlazak iz štampe.
Papić je rekao da je autor želeo da knjiga bude što dostupnija čitaocima, da svaki student novinarstva može da je ima i izrazio uverenje da bi Tijanić bio zadovoljan cenom i plasmanom, dodavši da je upravo danas u knjižare i na kioske krenulo deseto izdanje.
Ponosni smo i na sadržaj, koji može biti uzor i podsticaj za mlade novinare, koji je svedočanstvo i analiza jednog burnog vremena, ali i lična ispovest Tijanića, koja pokazuje da on nije bio stena od koje se sve odbija, kako se u javnosti činilo, već čovek od krvi i mesa koji je svaku izgovorenu reč na bilo čiji račun plaćao i sam, možda i dvostruko, izjavio je Papić.
Autor predgovora Nenad Čanak rekao je da je bio zbunjen pozivom da napiše predgovor, jer nikada nije bio novinar, ni publicista, a još više zbog činjenice da je poziv stigao „sa one strane Stiksa“.
Dok sam čitao 400 strana sirovog rukopisa, ponovo sam se suočavao sa vremenima iza kojih ima mnogo ruševina, a premalo tragova, kazao je on.
Da je Tijanić sada ovde gledao bi me ispod oka i pazio da ne govorim patetično ni pseudointelektualno, rekao je Čanak, napominjući da je „ova knjiga na ovo mesto dovela pismeni deo rukovodstva ove države“ i „okupila ljude koji su profesionalno vezani za reč, procenu, intelektualnu nepotkupljivost“.
Čanak je ocenio da je to knjiga velikog jugoslovenskog novinara i zapitao da li će iko u zemljama nastalim u regionu moći da se pohvali da ga i preko novih granica čita, sluša, prati i o njemu misli ono što se misli o Tijaniću.
Za njegovo obraćanje studentima kazao je da će ostati u rangu poslanica najumnijih reči izgovorenih na srpskom jeziku, a da će se mnogi stavovi iz različitih tekstova pokazati kao proročki, kao i da se iz Tijanićevih pisama Miri Marković, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću vidi iskrena briga za ovu zemlju i ljude koji u njoj žive.
„Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, ali sa vešto umetnutium biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa“, zapisao je u predgovoru Čanak.
Urednik knjige Petar Arbutina rekao je da je imao sreću da sarađuje sa Tijanićem koji je bio „srpski Embrouz Birs, koga su zvali najotrovnije američko pero početkom 20. veka“.
Tijanić je sledio srpsku poslovicu da se kaže popu pop, a bobu bob, bio je hrabar i glasno govorio o onome o čemu su drugi ćutali i time me je odavno „kupio“, priznao je Arbutina.
Ovom knjigom, ocenio je on, Tijanić je poslao poruku da se može i drugačije, o čemu govori i naslov, koji je sam odredio. Naslov pokazuje nepripadanje, što je jedina pozicija koju intelektualac treba da ima u ovom i svakom vremenu, zaključio je Arbutina.
