Damir Mikec bez dlake na jeziku: “Strelci finansiraju svoj savez i državu Srbiju“!Osvajač jedine dve medalje pištoljem na Svetskim kupovima u muškoj konkurenciji za Srbiju Damir Mikec (srebro MK pištoljem u Minhenu 2009. i srebro vazdušnim pištoljem u Pekingu 2010.) oglasio se posle velikog uspeha i drugog mesta na olimpijskom strelištu u glavnom gradu Kine, zabrinut zbog izuzetno teške situacije u Streljačkom savezu Srbije, jer u dosadašem delu sezone, sve akcije su platili – strelci!
– Odmah da kažem da bih to uradio ponovo, sledi nam put u Fort Bening u SAD kroz tri sedmice i ponovo ćemo platiti troškove sami. Znači, novac nije presudan faktor zašto sam ljut, čast je predstavljati državu i osvajati medalje, čak i kada to plaćašp iz sopstvenog džepa – kaže Damir Mikec. – Streljački savez Srbije će nam vratiti kad tad novac, ali me pogađa što smo došli su situaciju da finasiramo svoj savez i državu, i ovo ne postoji nigde u svetu a i druge zemlje su pogođene krizom. Imam utisak da neko ko sprovodi državnu politiku u sportu zna da će sportisti uspeti da se snađu, da će podneti i ovakve žrtve i nedaće da bi otišli na takmičenje i ispunili ciljeve i da ga je, sa druge strane, malo briga kako se osećamo i kroz šta sve prolazimo…
Mikec je i odlazak u Sidnej, na prvi Svetski kup (kao i Jasna Šekarić), platio sam. Da bi uštedeo na avio karti, izabrao je let sa presedanjem i proveo je na putu 63 sata jer je nosio oružje, a nije imao papire za aerodrome gde gde je, usput, sletao, procedura je dugo trajala, čak je izgubio i direktnu vezu za Sidnej:
– Ostao sam u Australiji desetak dana posle Svetskog kupa i trenirao na olimpijkom strlištu, kao čovek, jer u Beogradu na Carevoj ćupriji, kroz blato gazim 50 metara da bih postavio metu i zakrpio rupe selotejpom. Isplatilo se jer sam u Pekingu osvojio srebrnu medau i peto mesto. Pitanje je kako ću u nastavku sezone trenirati vazdušnim pištoljem jer je moj klub Policajac dobio obaveštenje da mora da se iseli iz strelišta! Čekaju nas dva važna takmičenja i svi ovi svetski kupovi su u funkciji priprema za njih – Svetski kup u našem Beogradu u junu i Šampionat sveta krajem jula i početkom avgusta u Minhenu gde vadimo olimpijske vize za London 2012. Imam utisak da javnost nije upoznata sa uslovima u kojima rade strelci, zatvaraju nam sterlišta širom Srbije, ruše objekte, a sa druge strane, svi od nas očekuju medalje. Srpsko streljaštvo je za rubriku „Verovali ili ne“: uslovi su katastrofalni, a osvajamo trofeje, iz Praga sa Prvenstva Evrope pre dva meseca doneli smo četri zlatne medalje i ostavili za sobom zemlje koje ulažu miloine evra u ovaj sport.
Damir Mikec je posle pet godina rešio pitanje trenera. Sa njim ove godine radi rođeni brat, nekadašnji strelac i reprezentativac, Goran Mikec. Saradnja je dala rezulate, u prva dva Svetska kupa ove godine , četiri finala i jedno srebro:
– Šta mi vredi trener, ako ne budemo imali gde da treniramo. Veliku podršku pružila mi je i trener reprezentacije Mira Maksimović, sa kojom izvanredno sarađujem na pripremama. Na poslednjih deset svetskih kupova imao sam sedam finala i dve medalje, bio sam finalista OI u Pekingu i osvojio sedmo mesto, u poslednje dve godine nisam pao ispod osmog mesta na svetskoj rang listi i trenutno sam treći… Ovo ne govorim da bih se hvalio, ali samo ja znam koliko je rada i truda, u veoma lošim uslovima, uloženo u ove rezultate. Znamo da država dosta pomaže sportu i hvala joj na tome, dobijamo stipendije, nacionalna priznanja, nagrade za medalje… Ali nije dobro da budžetska sredstva namenjena savezu za ovakve akcije ne stižu kada treba već po nekom planu koji nema veze sa našim kalendarom, pa moramo da kreditiramo one koji imaju mnogo više nego mi.
