Sukob pisaca i Dojlove fondacije oko prava na Šerloka Holmsa
Budući da je većina autorskih prava na gotovo sve priče ser Artura Konana Dojla o Šerloku Holmsu istekla, da li su pisci sada slobodni da koriste lik ovog detektiva u novim misterijama bez dozvole ili plaćanja takse?
Agencija AP analizirala je ovaj problem i, ako je suditi prema jednom federalnom sudiji iz Čikaga, odgovor je „da“, sve dok ne dirnu još preostalih 10 priča koje su i dalje zaštićene autorskim pravima.
Dojlova fondacija, međutim, planira da uloži žalbu na tu odluku jer je, kako kažu, ovaj škotski lekar i pisac pisao o Holmsu i doktoru Votsonu i u svojim poznijim delima tako da ta dva lika treba da ostanu „nedodirljiva“ sve dok i preostala autorska prava ne isteknu krajem 2022.
-To je lažan argument. To znači da možete ponovo da odštampate Dojlove priče ali ne smete da izmislite novu? To nema logike – rekao je pisac Lesli Klinger koji je tužio Dojlovu fondaciju kako bi rešio ova problem.
Sa prošlonedeljnom presudom u svoju korist, Klinger sada planira da završi rad na knjizi „In the Company od Sherlock Holms“, gde se nalaze likovi i drugi elementi iz dela Konana Dojla kako bi ona izašla na jesen.
Ako presuda ostane, pravne akcije protiv brojnih drugih pisaca bile bi obustavljene. Na stotine knjiga, uglavnom pisanja obožavalaca, o Holmsovim avanturama štampa se svake godine bez dozvole i većina prođe neprimećeno. U Klingerovom slučaju, fondacija je tražila 5000 dolara odštete.
-Svaka sudska presuda odrediće sudbinu i drugih likova, poput na primer Džejmsa Bonda. Šta će se desiti kada autorska prava na priče Ijana Fleminga isteknu? – pita advokat Dojlove fondacije Vilijam Zejski.
Presuda čikaškog sudije mogla bi da utiče i na filmske studije da snimaju filmove o Šerloku Holmsu bez dozvola, kaže Pol Supnik, advokat specijalizovan za autorska prava u šoubiznisu.
-To će, u najmanju ruku, oslabiti adute Fondacije u pregovorima sa nekim od studija – objasnio je on.
Srž rasprave je da li lik može biti zaštićen ugovorom o autorskim pravima koji će se odnositi na sva dela. Dojlova fondacija tvrdi da zakon to dozvoljava ako je lik dobro definisan a ne dvodimenzionalan lik koji se ne menja.
U presudi protiv Fondacije sudija Ruben Kastiljo kaže da se taj zahtev protivi zakonu o autorskim pravima. Tužba je podneta u Čikagu jer se književni agent za Dojlovu fondaciju nalazi u Ilionoju.
Nema sumnje da su i Holms i Votson kompleksni likovi. Konan Dojl je napisao četiri romana o Šerloku Holmsu i 56 priča u periodu od 1887. do 1927. godine.
Klinger tvrdi da se sve što treba da se zna o Holmsu i Votsonu nalazi u pričama i romanima objavljenim pre 1923. To uključuje njihovu porodičnu prošlost, obrazovanje, niz karakternih crta: Holmsovo boemsko ponašanje, navučenost na kokain, preskakanje obroka, bandu iz Bejker strita, njegov način razmišljanja, maskiranje, veštine u hemiji pa čak i omiljeno oružje.
-Sve što bi laik pomislio da je karakteristočno za Holmsa i Votsona je u pričama pre 1923 – kaže Klinger koji je takođe i advokat i živi u Malibuu. U preostalih 10 priča, kaže on, pojavljuje se još nekoliko biografskih beleški uključujući i tu da je Votson imao i drugu ženu i igrao ragbi u mladosti.
Dojlova fondacija međutim tvrdi da postoje i drugi značajni elementi u poznijim pričama uključujući promenu u dinamici veze Holmsa i Votsona koji od cimera i saradnika postaju najbliži prijatelji.
Stoga, opisivanje Holmsa i Votsona samo na osnovu radova pre 1923. bio bi umetnički zločin i ignorisao bi razvoj likova, rekao je Zejski.
-To je esencija književnosti, kako se ljudi menjaju kroz različita iskustva – rekao je on i dodao: – A svesti prave književne likove na kartonske slike čiji se delovi mogu ukloniti čini književnosti medveđu uslugu.
