Soči i ostale igre: Putin protiv terorista
Zimske olimpijske i paraolimpijske igre u Sočiju mogle bi da budu veliki trijumf ruskog predsednika Vladimira Putina, ali bi lako mogle da se pretvore i u nespeh u slučaju bezbdonosnih problema, ocenio je danas Mihail Romanovski, programski koordinator Nemačkog Maršalovog fonda iz Varšave.
Romanovski u autorskom tekstu podseća da su nedavni bombaški napadi u Volgogradu i Pjatigorsku, 350 kilometara istočno od Sočija izazvali šok, ali ne i iznenađenje u ruskoj javnosti, s obzirom na to da je severnokavkaski region, u kojem godinama već deluje nekoliko pokreta koji zagovaraju nezavisnost, često bio poprište sličnih oružanih aktivnosti.
Kako se navodi, za njih je činjenica da su Igre planetarni događaj koji će pratiti veliki broj stranih medija, Soči čini idealnim mestom za militantne grupe da privuku pažnju i dospeju na naslovne strane.
Jedan od najvažnijih „igrača“ u ovom regionu je Doka Umarov, lider takozvanog Kavkaskog emirata, čiji je cilj otcepljenje severnog Kavkaza od Rusije i formiranje države zasnovane na šerijatskom pravu.
On je u poslednjih šest godina nekoliko puta preuzimao odgovornost za određene terorističke napade u Rusiji – eksploziju u vozu Nevski ekspres 2009, napad u moskovskom metrou godinu dana kasnije i eksploziju na moskovskom aerodromu Demodedovo 2011. godine.
Osim ovakvih terorističkih akcija, kako navodi Romanovski, separatističke organizacije iz regiona severnog Kavkaza često pribegavaju ubistvima lokalnih novinara, državnih činovnika i policajaca.
Situacija na severnom Kavkazu, u stvari, deluje kao građanski rat koji traje već godinama, a sada je zbog ZOI u Sočiju dobio veću medijsku pažnju.
Teroristički napadi izazvali su i utisak u javnosti da ruska vlada čini malo toga kako bi ih sprečila, a na meti kritika je i loša koordinacija bezbednosnih i obaveštajnih službi.
Glavni cilj vlasti u Moskvi je stabilizacija situacije na severnom Kavkazu. U tom regionu vladaju lokalni klanovi, koje poznavaoci prilika često porede sa mafijom. Ruska vlada, koju mnogi vide kao jedinu garanciju stabilnosti i bezbednosti, trenutno se nalazi pod pritiskom lokalnih elita.
U cilju suzbijanja terorizma moskovske vlasti upravo su lokalnim elitama omogućile razne finansijske i političke privilegije, ali taj potez nije doneo očekivane rezultate.
Tokom godina raznih pokušaja pokazalo se da je Rusija jedino u Čečeniji uspela da iskoreni terorizam, ali u velikoj meri zahvaljujući čvrstoj ruci lokalnog lidera Ramzana Kadirova. Čečenski model, međutim, ne može da se primeni na Severnom Kavkazu, baš zbog nedostatka jakog lokalnog lidera, odnosno stalnih među-klanovskih borbi.
Kako primećuje Romanovski, ruski predsednik mogao bi, kao i nekoliko puta do sada, da u predvečerje ZOI u Sočiju iskoristi ove bezbednosne pretnje kao izgovor da ojača soptvenu moć. Borba protiv terorizma, u kombinaciji sa ukidanjem određenih ljudskih prava, bile su u prošlosti prirodni odgovor Putina na pretnje.
Ruski predsednik će uoči Igara u Sočiju pokušati ponovo da preuzme inicijativu, znajući da je to projekat od strateškog značaja za državu. Ne bi trebalo zaboraviti ni činjenicu da će u junu Soči biti domaćin samita grupe G8.
Ono što je sigurno, da uprkos svemu, ni teroristi u Severnom Kavkazu neće mirovati i da će uraditi sve kako bi ih svet zapamtio.
Zimske olimpijske igre održaće se od 7. do 23. februara, dok su Paraolimpijske na programu od 7. do 16. marta.
