Na današnji dan – 1. mart
1498 – Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik.
1562 – Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom „hugenotski ratovi“, koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.
1767 – Španski kralj Karlos III (Carlos) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.
1809 – Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).
1811 – Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.
1815 – Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje „sto dana“, koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.
1872 – U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.
1878 – Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.
1891 – Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar I prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se „Pantologija novije srpske pelengirike“ (1922) u kojoj je parodirao „Antologiju novije srpske lirike“ Bogdana Popovića.
1896 – Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).
1919 – U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata I Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.
1932 – Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Charles Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.
1941 – Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.
1943 – Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.
1954 – SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.
1958 – Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka I umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, među kojima
veliku grupu „Igrali se konji vrani“ ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu „Umorni borac“ na Kalemegdanu.
1959 – Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejšelskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti 1977. Makarios je predsednik Republike Kipar.
1966 – Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica „Venera III“, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.
1991 – Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) je osvojila 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija (Alia) izgubio u svojoj izbornoj jedinici.
1992 – Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu.
1997 – Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriša (Sali Berisha) podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo ušteđevinu.
2003 – U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
2010 – Slovenačka nacionalna aviokompanija Adrija ervejz, ponovo je uspostavila letove na liniji Ljubljana-Beograd, nakon 18 godina prekida.
2012 – Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
