„Vitalova“ nagrada Milošu LatinovićuKnjiževna nagrada „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu u 2013. dodeljena je Milošu Latinoviću za roman „Sto dana kiše“ u izdanju Vulkan izdavaštva iz Beograda, saopštila je večeras kompanija „Vital“.
Nagradu po 18. put dodeljuje fabrika „Vital“ iz Vrbasa, u partnerskom odnosu sa kompanijom „Promist“ iz Novog Sada. Žiri je ove godine radio u sastavu Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić.
Nagrada se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Dobitniku nagrade pripadaju diploma i novčani iznos, koji će mu biti uručeni na svečanosti 27. marta u Novom Sadu.
U obrazloženju se kaže da se roman Latinovića „nametnuo u ovogodišnjoj književnoj produkciji kao uspeo pokušaj traganja za stilom kadrim da prikaže složenost sveta nakon pada svih utopija, odnosno vere da će taj svet sutra biti bolji, srećniji, bogatiji, mirniji, poetičniji…“
U pitanju je priča o povratku u rodni banatski grad, uokvirena istorijskim reminiscencijama, ljubavnim i kriminalističkim zapletima, krhotinama opore stvarnosti, primamljivim literarnim referencama i osobenim, blagim humorom.
Mlada junakinja Beatris se vraća u Srbiju iz Londona zbog nasledstva i stupa u mrežu jednog grada, u srce složenosti međuljudskih odnosa, ali i u slojeve istorije i preostalih tragova egzistencijalne poezije. Panonska kiša preti da je proždere, ali je istovremeno podstiče da zaroni dublje u meandre sećanja jednog zagonetnog sveta. Kada se taj svet konačno otvori, ispostavlja se da je u pitanju neman koja preti da je proguta, i ona se vraća varljivoj sigurnosti tuđine.
Baveći se neposrednom savremenošću, Latinović je u ovaj simbolički izuzetno gust roman u 99 poglavlja-slika utkao mnogobrojne i bogate niti. Važna tema romana je naša kultura i šta je od nje, posle svega, ostalo, ali i ljubav, odnosno šta je od nje ostalo, uključujući tu kako plemenite aspekte ličnog i kolektivnog sećanja, tako i bolesne međuljudske odnose koje ona može da stvori.
Sklon fragmentu i lirizmu, Latinović uspeva da stvori osećaj za život kao proces, da ispriča mnogobrojne priče, rekonstruiše sećanje na pretke i bližnje, na ratove i krize, muziku i filmove. Roman pokazuje da život koji je iskočio iz zgloba ne može lako da se uzglobi, ali to je, hteli mi to ili ne, i dalje život i u njemu ostaju tragovi lepote, makar u vidu odanosti ličnim fantazijama i nade da je još uvek moguć preokret – ali tek onda kada se okonča stoti dan kiše.
„Ima nečeg živog i životnog, pomalo patetičnog i melanholičnog, ali i istinski poetičnog u ovoj dinamičnoj i otvorenoj lirskoj prozi“, ističe žiri i dodaje da se opredelio za Latinovićev roman, jer u njemu vidi snažnu pripovedačku kulturu i suverenu optiku koja umiruje nestabilne slike aktuelnog sveta.
„Ovaj roman je još jedna moćna himna posvećena lepoti i neponovljivosti, ali i jednostavnosti i prolaznosti običnog života“, navodi se u obrazloženju.
U užem izboru za 18. Vitalovu književnu nagradu „Zlatni suncokret“ pored romana Latinovića „Sto dana kiše“ bile su još dve knjige – roman Petra Miloševića „Tinja Kalaz“ (Agora, Zrenjanin) i knjiga priča „Ljudske vibracije“ Darka Tuševljakovića (Čarobna knjiga, Beograd).
„Vitalova“ nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Slobodan Vladušić, Mileta Prodanović i Uglješa Šajtinac. Nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu u 2012. dobio je Drago Kekanović za roman „Veprovo srce“.
Latinović je rođen 1963. godine u Kikindi.
Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je završio i master studije s temom Sterijino pozorje i pozorišni život Srbije.
Objavio je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja i desetak dramskih tekstova od kojih su Panonski karusel i Payador ili Crnjanski izvedeni u Narodnom pozorištu u Kikindi.
Latinovićevi prozni tekstovi prevođeni su na engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski jezik. Dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za roman Dželat u raju (2008), a za poetsko-proznu zbirku Zvezde i ostrva je dobio Nagradu „Stevan Pešić“ (2012).
