Kako sam upoznao, ponovo, Kopaonik?!
U 21. veku, vremenu komunikacija, brzog života u prestonici malo mi je trebalo da me nagovore da odem na produženi vikend na Kopaonik, na otvaranje letnje sezone na srpskom planinskom biseru…
A Kopaonik kao Kopaonik, ma planina je to ali ajde još jedanput da odem, da vidim… Makar na bazen da odem i da se uživam u sauni hotela Grand… Reko sam sebi „Šta bi drugo moglo da me fascinira kada se na Kop ide zimi, da se skija i uživa na suncu, u nekom od kafića!“
Ipak, ekipa hotela MK Rizort (po srpski) zajedno sa Skijalištima Srbije baš se potrudila da ulepša leto na Kopu. Raznovrsnim sadržajem, za celu porodicu pokazali su i dokazali, sebi i drugima, da može da se letuje i na Kopaoniku. Bob na šinama, zip lajn (u prevodu spuštaš se žicom u slobodnom padu), jahanje konja, vožnja žičarom ili prosto šetanja do Pančićevog vrha samo su deo ponude na srpskom planinskom biseru. Odlazak na Orlovu glavu, par kilometara od Granda, na paraglajding ili rafting na Ibru su dodatak za one koji žele „veći“ adrenalin…
Sauna, spa, bazen i piće pored bazena su meni bili sasvim dovoljni da se otisnem u avanturu zvanu „Leto na Kopu“… I na opšte iznenađenje, nisam omanuo oko toga ali dodatni bonus su bili bob na šinama i streličarstvo kaoi i izuzetno ljubazno osoblje kako hotela Grand tako i u ostalim objektima. To me je pomalo i zabrinulo jer na to nisam navikao u Srbiji, više tamo negde na Starom kontinentu ali na Kopu, pa to je bilo…. Ajde, Grand je ipak institucija koja je dosta popravila imidž dolaskom Nikole Avrama na mesto glavno-komandujućeg MK Rizorta. A planova za naredne sezone ima. Na pitanje da li će biti organizovan i neki od muzičkih festivala i to ostaje da se vidi da li će biti… Videćemo!
Kao gurman, što prijatelji znaju, hrana je odlična i tu nema zamerki, ama baš nikakvih. Sobe u Grandu možda jesu male ali i šta će mi apartman kada su spa i bazen na -2 od recepcije. Fali ono što u zimskom periodu nemanjka…. Muzika iz kafića, gomila mladih, ljudi sa decom ali i ovako je bilo lepo kada noću, na 10 stepeni iznad nule, obučem duks i prošetam jedan „đir“ a nema nikoga da me vidi… Prosto fenomenalno, pomalo nestvarno.
Pančićev vrh
Kada god dođem na Kop iako nisam skijaški tip volim žalozinom, pardom, žičarom da odem do Pančića i da udahnem taj vazduh, okrenem se u krug i vidim samo planine…. levo su Kosovo i Metohija, još malo levo Crna Gora, tamo je Bosna…. Zimi kada je magla toga nema a sada, sve kao na dlanu, stvarno za filmski set i to bez zelenog platna u pozadini (ko razume shvatiće…). Sa vrha, posle divljenja i osećaja da trava i cveće tamo stvarno mirišu može da se vrati biciklom, peške ili žičarom. Peške je ipak dobitna kombinacija kojom se vidi lepota planine… A kompleks hotela na dlanu, dok se sa druge strane ocrtava vikend naselje sa još po nekim vrhom kome ne znam nazive….
Da li je potreban akva park na Kopu?!
Da li Kopaoniku fali akva park…. Lično da jer bi tako planina bili “puna” sva četiri godišnja doba i to bi bila zabava za sve, od 6 od 96. A gde bi se gradio, pa nemam pojma jer nisam arhitekta ali bi, čini mi se, kaskadno plivanje bilo pravi hit, kako u zemlji tako i u okruženju jer su vremenski uslovi perfektni. Kako kažu deca “Na Kopu smo bliži suncu i toplije je…”
PHOTO: Antonio Ahel/ATA Images
