Sinoć je u klubu Plato na Studentskom Trgu održana žurka povodom poslednje klape američko-srpskog filma „Šest Dana Mraka“. Ovom veselom događaju su prisustvovali producent Danijel D. Vujić, Oleg Vidov, Peter Caffey, Ana Maljević, opštepoznati Miroslav Lakobrija kao i kostimografi, scenografi, šminkeri… u prevodu čitava bulumenta koja omogućava da jedan film pređe svoj životni put od ideje do velikog platna i očiju publike.
Takođe, ne treba zaboraviti ni kolege novinare koji su se potrudili da što manje rade svoj posao, zbog koga su bili pozvani na ovu feštu, a što više da jedu i piju na račun produkcije. Jeste, opet su metali hranu u džepove i sipali piće zavrat.
Posebno bih želeo da napomenem napore divne producentkinje filma koja se svojski trudila pa napaćenim novinarima omogući sve što im je potrebno jer njih mrzi da rade ali zato vole da žderu. Toliko su bili gladni sirotani da su mi oteli tanjir ispred nosa. Nije da sam ostao gladan, ali obično se pita pre no što se polože šape na nečiju „imovinu“. Valjda su navikli da imaju posla s rotkvama.
Oleg Vidov, najtraženiji gospodin u masi, je slikao unakolo i ležerno odgovarao na sva pitanja koja je bilo ko imao da mu postavi, srećan što je još jednom radio u zemlji koja mu je pružila dom na putu od istoka ka zapadu pre mnogo godina.
Peter Chaffey, najpoželjniji gospodin u masi, se iskusno smeškao i koketirao sa lepim damama, malo ćaskajući sa ljudima malo slušajući dobar bluz bend koji je svirao na balkonu Platoa. Na pitanje kako je i kako mu se čini film odgovorio je: „Dobro sam, hvala. Film će biti ok, ali teško je komentarisati nešto u šta ste uložili izvesni rad i trud. Neka publika sama proceni. A ja sam najsrećniji jer sada mogu da se naspavam“. Hoće to posle skoro tri nedelje isključivo noćnog snimanja.
Miroslav „one man FX crew“ Lakobrija se smucao unaokolo pomalo unezveren, no takav je. Malo u oblacima, malo lucidan a malo nagluv ali pre svega dobra duša. Da su ga ljudi pitali šta mu je, verovatno bi rekao da je nedostatak sna. Oće to posle petodnevnog Gorssmann pakla, dva puta u Niš i dva filma u pripremi.
Svi srećni, svi zadovoljni. Međutim, kada se malo zagrebe, ispod glamura i evidentnog zadovoljstva svih prisutnih, počinju da isplivavaju tračevi, ljaga i tamna strana filmskog seta. Ono što je meni najviše privuklo pažnju jeste zapravo priča o tome kao „Šest Dana Mraka“ umalo ne bi snimljen.
Sve domaće agencije su objavile kako se u Srbiji snima kanadsko-srpska koprodukcija pod čeličnom pesnicom čuvenog reditelja Benjamin J. Perry-a. Međutim ispostavilo se da je „čuveni reditelj“ čuven samo po tome što je naj-ortak sa izvesnim Chuck Norris-om a sinoć sam saznao i da je jedan od osnivača Ultimate Fight turnira. Posle gotovo dve nedelje noćnog snimanja reditelj počinje da pokazuje svoje neumeće rada sa ekipom pod pritiskom. Biće da je to usled činjenice da čovek nije reditelj. Ako išta, makar je bio jeftin. Takođe se ispostavlja da ne samo što ne ume da radi sa glumcima nego još pušta suprugu da divlja unaokolo i menja scenario kako joj volja. Ne zna se šta je gore, njegovo neumeće režije ili nemanje kičme. Prvo je negodovao direktor fotografije, pa onda glumci a zatim i ostatak ekipe. Nakon višednevnog mučenja reditelj odlučuje da se spakuje i ode za Ameriku, ostavljajući produkciji da plati bahate hotelske račune koji su dostigli nekoliko stotina eura za noć. To su suludi novci za smeštaj za ovako malu produkciju. Takođe, Perry je obećao svim glumicama da će da ih vodi kod sebe gajbi u Kaliforniju da se odmore. No ispostavilo se da je sve to zapravo samo rekla-kazala.
Svega nekoliko sati po odlasku reditelja, na set stižu novinari iz Beograda, gladni i žedni krvi i tračeva. Moram priznati da niko nije shvatio šta se zapravo dešava, a na pitanje kud se denuo reditelj, rečeno nam je da pajki jerbo snima po celu noć.
„Obezglavljena“ filmska ekipa je počela da se osipa. Pojedine glumice nisu bile baš najsigurnije u sebe i ko će sledeći prihvatiti rediteljsku palicu te su rešile da se povuku iz filma. No, velikom snalažljivošću producenata, posle svega tri dana pauze, pronađena je zamena u vidu rediteljke koja je završila film na vreme i u okvirima budžeta.
Na šta će „Šest Dana Mraka“ da liči posle reditelja-papučića koji ne ume da radi svoj posao, silnih promena scenarija i rotacije glumaca, nemam pojma. Ali sam siguran da ću saznati u novembru za kada je zakazana premijera. A do tada ostaje da sačekamo tejler, koji bi trebalo da se pojavi online za koji dan.
