Ozbiljnom kulturnom politikom do najuspešnije države u Evropi
Gete institut, globalno najpoznatija kulturna institucija Savezne Republike Nemačke, pomogla je ovogodišnje izdanje festivala Beldocs, omogućivši projekcije četiri najreprezentativnija nacionalna ostvarenja u oblasti dokumentarnog filma.
Dokumentarci Gospodar svemira, Pesma iz šume, Mama i tata i Katedrale Kulture na najbolji način promovišu zacrtane vrednosti nemačke kulturne politike, a to su: jačanje evropske ideje; podrška višejezičnosti na tlu Evropske unije; podsticaj razmeni znanja i iskustava u oblasti nauke i umetnosti; kao i razvijanje inovativnih koncepata u cilju stvaranja humanijeg sveta, u kojem se kulturna raznolikost smatra bogatstvom.
Prvi među jednakima, film Katedrale kulture, poslednje je producentsko i rediteljsko ostvarenje proslavljenog Vima Vendersa. Ovaj film, sastavljen od šest odvojenih priča, na krajnje neobičan način gledaocima predstavlja šest vanserijskih, po arhitekturu i po kulturu relevantnih zdanja: Berlinsku filharmoniju, Narodnu biblioteku Rusije, Halden zatvor (najhumaniji na svetu), Salk institut, Operu u Oslu i Centar Žorž Pompidu. Pored slavnog nemačkog stvaraoca režiju potpisuju i renomirani internacionalni autori Robert Redford, Karim Ajnuz, Margaret Olin, Mihael Madsen i – nažalost – tragično preminuli Mihael Glavoger. Katedrale kulture na logičan način nastavljaju Vendersovu fascinaciju trodimenzionalnim filmom, sada prenesenu i na ostale reditelje uključene u projekat. Projekcije ovog izuzetnog ostvarenja biće upriličene svakoga dana od 8. do 14. maja u 20 časova, u bioskopu Cineplexx Ušće. Po završetku oficijelnog trajanja festivala Beldocs, Katedrale kulture će se prikazivati i u bioskopu Fontana 16, 17. i 18. maja u 21 sat. Svaka od navedenih projekcija biće upriličena u najsavremenijoj 3D tehnologiji.
Pesma iz šume donosi priču o čuvenom muzikologu Luisu Sarnou, bivšem cimeru Džima Džarmuša, koji se, istražujući muziku pigmejskog naroda Bajake, zaljubio u njihov način života i ostao da živi tu, u divljini, u srcu Afrike. Za 25 godina provedenih sa pigmejima Sarno je snimio 1000 sati neponovljivih Bajaka pesama, sada pod patronatom UNESCO, ali je u isto vreme napravio i dete sa ženom iz plemena. Svog sina Samedija, sada već trinaestogodišnjeg dečaka, Sarno odlučuje da odvede u Ameriku, da mu pokaže svet u kojem je on sam odrastao. Ovaj film se prikazuje u sredu 14. maja u 19 časova, u Velikoj dvorani Sava centra.
Film Gospodar svemira domaćoj publici razotkriva teško pojmljivu, gotovo imaginarnu realnost visokih finansija, u kojoj efikasne matematičke formule i poslovna pragmatičnost dovode do pada pojedinih vlada, dok čitave države bivaju gurnute u bankrot. Inicijatori ovih dešavanja su, sa druge strane, praktično nesvesni nesreće koju njihove, profitom motivisane odluke, donose velikoj većini stanovništva lociranoj na dnu ekonomske piramide. Glavni akter filma, čiji identitet do samog kraja ostaje neotkriven, do skora je bio zaposlen za neverovatnu platu od 100.000 evra mesečno, dok je drugima ostvarivao milionske prihode na dan. U jednom trenutku, međutim, i njegove usluge postaju suvišne… Film se prikazuje u subotu 10. maja u 20 časova, u Velikoj sali Doma omladine.
I na samom kraju, vrcavo, duhovito i otrežnjujuće ostvarenje Mama i tata donosi ličnu sagu autorskog dvojca: Indijca (reditelja) i Nemice (scenaristkinje) čiji se roditelji, na obostrano insistiranje, končano upoznaju u trenutku njihove veridbe. Nepojmljive kulturne, ali i lične razlike, kao i svrsishodno prevazilaženje pomenutih zarad zajedničke dobrobiti – pred buduće mladence, ali i pred gledaoce filma iznova postavljaju večito aktuelna pitanja:
Kako iskombinovati privlačnost, privrženost i zajednički život? Koja je tajna uspešnih višedecenijskih veza? Kako se roditeljski i kulturni uticaji uopšte mogu prevazići?
Mama i tata, intimistička priča o postavljanju temelja za uspešan interkulturalni brak, prikazuje se na programu festivala Beldocs u nedelju 11. maja u 18 časova, u Velikoj sali Doma omladine. Tom prilikom će autori i glavni protagonisti filma, Franciska Šenenberger i Jajakrišnan Subramanian , doputovati u Beograd da se obrate prisutnoj publici, a nakon projekcije će biti organizovan i razgovor sa ovim perspektivnim parom.
Dokumentarni film u svetskim okvirima polako dostiže popularnost igranog, dok je njegova blagotvornost po opšte društvene tokove i te kako poznata. Ovaj kratak, ali sadržajan presek aktuelne produkcije u SR Nemačkoj na najbolji način demonstrira njen visok umetnički kvalitet, širok dijapazon obrađenih tema, ali i evidentan potencijal za proširivanjem civilizacijskih vidika, nepogrešivo utkan u svako od pomenutih ostvarenja. Reklo bi se da je upravo ozbiljan tretman dokumentarnog filma, između ostalog, od Nemačke načinio državu kakvom je danas postala, dok je od njenih stanovnika napravio društveno najodgovornije Evropljane.
