Loren Bekol, holivudska legenda

Rođena 16. septembra 1924. u Njujorku, Loren Bekol, pravim imenom Beti Džon Perske, bila je ćerka rumunsko-poljskih jevrejskih imigranata. Kada joj je bilo šest godina, njeni roditelji su se razveli i ona je ostala da živi s majkom, sekretaricom, čije će devojačko ime uzeti za potrebe filma.
„Moja majka me je svojom ogromnom ljubavlju ubidelia da mogu da osvojim svet“, rećiće kasnije slavna glumica.
Nakon strudija, pokušava da se probije na Brodveju gde dobija manje uloge. Radi kao razvodnica u bioskopu, ali početkom 1943. i kao manekenka za magazin „Harpers Bazar“.
Njene modne fotografije zapazila je supruga reditelja Hauarda Hoksa koji je poziva na kasting u Kaliforniju.
Hoks će podstaći 18-godišnju Bekol da radi na svom glasu kako bi postao što „muževniji“, seksipilniji. Promeniće joj ime u Loren i dodati jedno „L“ na prezime (Bacall).
Godine 1944, angažovana je da glumi u adaptaciji Hemingvejevog romana „Imati i nemati“ u kojoj će joj partner biti Hemfri Bogart.
„Pre nego što sam ga upoznala, mislila sam da je to jedan vulgaran tip. Nisam znala da je obrazovan, da puno čita i lepo se izražava“, ispričala je jednom prilikom Bekol, navodeći da je tada priželjkivala da igra sa Kerijem Grantom.
Zvezda filma „Malteški soko“ će joj prvog dana snimanja poručiti: „Ima dobro da se zabavljamo“. Zapravo će to biti ljubav na prvi pogled, mada će Bogart, koji je od nje bio stariji 25 godina i oženjen, dugo oklevati da se razvede.
Bekol, kojoj je Holivud dao nadimak „The Look“ (Pogled), objasnila je da je njen čuveni pogled „ispod oka“ bio rezultat njene treme pred Bogartom.
„Toliko sam se tresla od nervoze da je jedini način da držim čvrsto glavu bio da što više spustim bradu i da podignem oči“, navela je glumica.
Bekol i Bogart će se venčati 21. maja 1945. godine. Zajedno će snimiti nekoliko filmova: „Veliki san“ Hauarda Hoksa, „Tamni prolaz“ Delmera Dejvsa i „Ki Largo“ Džona Hjustona.
Bekol će se oprobati, s uspehom, i u komediji sa „Kako se udati za milionera“ sa Merilin Monro i „Crtačica modela“ sa Gregori Pekom.
Bila je poznata i po svom političkom angažmanu. Zajedno sa Bogartom pridružiće se pokretu protiv Makartizma i udaljavanja filmskih radnika osumnjičenih za komunizam. Isticala je da je žestoko antirepublikanka, demokrata i liberal.
Uprkos ulogama fatalnih žena, Bekol je znala da zanemari karijeru da bi se posvetila porodici. Sa Bogartom će imati dvoje dece: sina Stivena, rođenog 1949. i ćerku Lesli koja je na svet došla 1952.
Njihova idila okončaće se prerano smrću Bogarta koji je umro od raka 1957.
Nakon njegove smrti, Bekol će napustiti Kaliforniju i vratiti se u rodni grad Njujork. Tu će započeti vezu sa Frenkom Sinatrom s kojim će nakratko biti verena. Ponovo će se udati 1961. godine sa glumcem Džejsonom Robartsom, s kojim će roditi sina Sema. Razvešće se 1968. zbog glumčevog alkoholizma.
Tokom 1960-ih, Bekol nastupa na Brodveju u muzičkim komedijama „Zbogom Čarli“ (1959), „Cvet kaktusa“ (1965), „Aplauz“ (1970) sa kojom će osvojiti Toni nagradu.
Radiće puno i na televiziji, sve do serije „Porodica Soprano“ u kojoj će glumiti sebe.
Nikada neće prestati da radi na filmu, ali od „Ubistva u Orijent ekspresu“, preko „Dogvila“ Roberta Altmana do „Manderleja“ Larsa fon Trira, dobijaće uglavnom sporedne ili male uloge.
Godine 2009. dobiće počasnog Oskara.
Ostaće zvezda legendarne prošlosti koja filmu dodaje malo nekadašnjeg glamura. Nikad se, međutim, neće žaliti: „Bivši dani su bili sjajni, ali su prošli. Brinimo se za sadašnje“.
Loren Bekol je napisala dve autobiografije „By Myself“ (Sama) i „Now“ (Sada) u kojima piše o svojim jevrejskim, poljskim, rumunskim i nemačkim korenima (bila je rođaka izraelskog predsednika Šimona Peresa), o ocu kojem nije nikada oprostila što ju je napustio, o muškarcima u njenom životu.
„Provela sam sama većinu svog života“, navela je glumica, koja je smatrala da su inteligentni, duhoviti muškarci prava retkost.