The SalvationNeuništivi vestern

Pedeset godina nakon čuvenih spageti vesterna, kaubojci i dalje galopiraju na velikom platnu.
Žanr, koji je često valjan u katran i perje, i proglašavan mrtvim, umeo je da se uzdigne iz pepela i ponovo zainteresuje publiku.
Šešeri su prašnjavi, farmerke izlizane i pocepane, ali kaubojci ostaju kaubojci. I premda se zlatno doba vesterna čini daleko, silueta samotnog i osvetoljubivog konjanika i dalje povremeno posećuje bioskope.
Poslednji u nizu je „The Salvation“, Danca Kristijana Levringa koji je predstavljen na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Reč je o omažu Serđu Leoneu, mitskom reditelju epopeja „Bilo jednom na Divljem zapadu“ i „Dobar, loš, zao“.
Akcija „The Salvation“ odvija se na zapadu Amerike, krajem 19. veka, a glavni junak je danski imigrant i farmer (Mads Mikelsen) koji se sveti bandi otpadnika koji su mu ubili porodicu. Klasični scenario na temu doseljenika, sa modernom realizacijom.
Danas ni jedan reditelj, a ni glumac ne posvećuje karijeru vesternu, pa ipak kako objasniti dugovečnost ovog žanra koji čini se ponovo postaje popularan poslednjih godina?
Iako duboko ukorenjen u istoriju SAD, i najčešće smešten između Misisipija i pustinja Arizone, vestern su prisvojili, vrlo često veoma uspešno, reditelji iz celog sveta. Holivudska studija, neprikosnoveni majstori žanra, brzo su prestali da se podsmevaju Italijanu Serđu Leoneu i njegovim „spageti vesternima“, koji su postali kultni krajem 1960-ih i poslužili kao uzor, mada daleko diskretnije, i francuskim (bageti vestern), nemačkim (sauerkraut vestern) i španskim kaubojcima.
Azijski reditelji su se, takođe, oprobali u ovom žanru i to sa zapaženim uspehom. Godine 2008, reditelj Kim Dži-vu je svoju ljubav prema vesternu i Leoneu pokazao filmom „Dobar, loš, uvrnut“ (The Good, the Bad, the Weird) koji je bio veoma popularan u Južnoj Koreji (sedam miliona gledalaca).
Nekoliko adaptacija klasičnih vesterna snimljeno je prošle godine u ovoj zemlji, Japanu i Vijetnamu koji su zabeležili značajan uspeh u domaćim bisokopima, mada ne i u svetu.
Vestern je dugo bio predmet podsmeha zbog skromnih, gotovo jednoličnih scenarija. Na filmu ili televiziji, kaubojci su pre svega bili zamišljeni kao porodična zabava. Njihovi zapleti su bili jednostavni (napad poštanskih kočija, osveta, stranac u gradu…), a njihovi junaci mahom crno-beli.
U novije vreme, vestern priča je postala složenija, a protagonisti slojevitiji.
Posebno mesto u modernom vesternu svakako ima reditelj Klint Istvud sa ostvarenjima kao što su „Odmetnik Džozi Vels“ (1976), „Bledoliki jahač“ (1984) i čuveni „Nepomirljivi“ (1992).
U skorije vreme, vredi napomenuti dve adaptacije klasika. Prva je „Voz u 3:10 za Jumu“ Džejmsa Mengolda iz 2007. sa Raselom Krouom i Kristijanom Bejlom koja se bavi dvema novim temama u životu usamljenih konjanika: politikom, sa kritikom uticaja lobista na sudstvo, i psihologijom, kroz konfrontaciju oca i sina.
Druga je ostvarenje „Čovek zvani hrabrost“ Džeola i Itana Koena. Zasnovan na romanu koji je prvi put ekranizovan 1968, film govori o tinejdžerki kojoj u osvetničkom pohodu u Nebraski 1872. pomaže ostareli šerif alkoholičar (Džef Bridžis).
Amateri revolveraških dvoboja i krvavih obračuna mogu da računaju i na Kventina Tarantina. Odličan poznavalac spageti vesterna, čije je motive često koristio u svojim filmovima, holivudski reditelj se 2012. oprobao u ovom žanru sa crnohumornim ostvarenjem „Đangova osveta“, koje je nagrađeno sa dva Oskara i dva Zlatna globusa. Za 2015. priprema još jedan vestern „The Hateful Eight“.

Povezana vest:  U Beogradu nastavljeno snimanje filma "Jesen samuraja"