Posle X-Mena, Superman-a, James Bond-a i Sherlock Holmsa na platno stiže još jedan spektakl „kako je neko bitan POSTAO bitan“. Ovog puta VIP je čovek iz šume, veseljak (i to ne baš mali), izvrstan strelac, časna srca i relativno slatkorečiv. Ako niste sigurni o kome pričam pogledajte naslov, nije baš zagonetan. A ima i poster, odmah tu levo.
Videografija Ridley Scott-a je poprilično šarena. Ima tu svega i svačega, ali činjenica je da će ostati upamćen kao jedan od najvećih reditelja XX veka. „Blade Runner“ (1982) je njegova „2001: A Space Odyssey“ (1968).
Sve do kraja XX veka stvari su bile ok. A onda je Ridley izbunario osrednje poznatog australijskog glumca i podario mu ulogu života u svom istorijskom spektaklu „Gladiator“ (2000). I tu stvari kreću nizbrdo. Mišljenja vezana za „Gladiator“-a su podeljena. A onda posle pet godina sledi epopeja o krstaškom pohodu sa Legolasom u glavnoj ulozi. „Kingdom of Heaven“ (2005) je jedan od najdosadnijih filmovak oje sam ikada gledao. IKADA! I istorijski je apsolutno netačan i promašen. Šta je reditelj želeo da kaže – ne znam, sem da je Orlando Bloom lep čak i kada se ne kupa, da je Eva Green grešna i Edward Norton gubav. I sada, „Robin Hood“ (2010).
Iz nekog nepoznatog razloga Ridley Scott se sa istorijskim činjenicama igra ćorave bake. Možda nešto i nabode ali mu ne gine ivica stola za kafu u podkolenicu. Siguran sam da njega manje boli od mene. Godine se ne poklapaju, istorijske ličnosti su predstavljene sa podosta umetničke slobode… Ne bih imao ništa protiv da se njegovi filmovi ne označavaju sa „istorijske drame“. Po „Kingdom of Heaven“ (2005) mogu da blatim do sutra, ali ovo što je učinio Robin Hood-u je skoro pa neoprostivo. Grčka vatra? Odakle, Ridley, odakle?! Brodovi kojima se francuzi iskrcavaju su kao brodovi za iskrcavanje u Normandiji. Čak ima i usporeni snimci strela koje proleću kroz vodu poput metaka i kopalja koje padaju po dnu. Omaž „Saving Private Ryan“ (1998)? Ne bih rekao. Sukob na obali Engleske je dignut direktno iz filma „El Cid“ (1961), a čini mi se da sam čuo i neke delove Morricone-ovog „The Ecstasy of Gold“ onako protkanog kroz soundtrack. Ima tu i nekih slobodnih zidara, začetaka Povelje Nezavisnosti… drugim rečima – pakao na zemlji.
Da ne bude kako samo mračim, film je veoma zabavan, relativno ok glumljen i snimljen po rediteljkom udžbeniku za početnike. Sve je „by the book“. Kako nisam reditelj, verovaću drugaru koji jeste a sa kojim sam gledao film. Ako se pitate da li uvek vodim nekoga sa sobom – svakako. Zašto? Da bi moje mišljenje bilo relevantnije od tuđih. Po cenu jednog dobijete čak – dva! Russell Crowe ovde radi ono što najbolje ume – urla, bali i jaše. Australijski drvoseča. Mark Strong je neprevaziđen kao glavni negativac. Taj čovek je u poslednje dve godien igrao u skoro 10 filmova! I u svakom je odličan! Prosto neverovatno.
Presuda: Ako niste previše škakljivi na istorijske brljotine a volite spektakle i imate da utucate dva i kusur sata, svakako idite u bioskop da pogledate novog Robin Hood-a. Uostalom svakako idite da ga pogledate, pošto ako ga budete gledali kod kuće na x16 apsolutno ništa vam neće biti jasno kada ga iduće godine ugledate na dodeli Oskara.
