„Prohujalo sa vihorom“ – 75 godina
Jugoslovenska kinoteka danas obeležava 75 godina od premijere najgledanijeg filma svih vremena „Prohujalo sa vihorom“.
Ovo van vremensko ostvarenje, sa Klerkom Gejblom i Vivijen Li u glavnim ulogama, publika će moći da vidi na dve projekcije – u Muzeju jugoslovenske kinoteke, dok će digitalizovana verzija istog filma biti prikazana u svečanoj sali Kinoteke u Uzun Mirkovoj.
Kritičar BBC-a Nikolas Barber objavio je danas poduži esej o filmu rekavši da je „Prohujalo sa vihorom“ možda najčudniji američki film.
Relativno nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je film, koji je premijeru imao 1939. godine, i danas gledan, toliko da bi možda mogao da se nazove najuspešnijim filmom svih vremena.
Što možda i nije čudno budući da se „Prohujalo sa vihorom“ smatra jednim od „dragulja“ Holivuda sa veličanstvenim scenama u tehnikoloru, lepom Vivijen Li, harizmatičnim Klarkom Gejblom koji je učinio brčiće seksi, njihovom burnom vezom. Ali, piše Barber, ako pogledate film ponovo videćete koliko je zapravo čudan.
Daleko od porodične zabave, „Prohujalo sa vihorom“ je portret žene koja spletkari, laže, ucenjuje, zavodi. To je i ljubavno pismo ropstvu na Jugu i otrovno pismo „oslobodilačkom“ Severu. To je film koji iz komedije strmoglavo upada u tragediju i nazad. Romansa gde su junak i junakinja jedno drugom za vratom. Priča o odrastanju koja traje četiri sata pre nego što se iznenada završi bez konačnog razrešenja.
Ukratko, piše kritičar BBCa, film je pretenciozan miks elemenata vrlo sumnjivog morala i neverovatno je kako „Prohujalo sa vihorom“ nije najomraženiji film Amerike.
Potencijal za katastrofu naslutio se na samom početku. Film je rađen prema istoimenom romanu Margaret Mičel dugom preko 1000 stranica. Prava na roman otkupio je nezavisni producent Dejvid O Selznik i pisanje scenarija se ispostavilo toliko komplikovanim da scenario nikada zapravo nije završen. Brojni pisci, uključujući Ficdžeralda, godinama su ga pisali i dopunjavali i pročišćavali, a sam Selzink je svakog dana snimanja proveravao i odobravao dijaloge.
Posle probnog snimanja 31 najpopularnije glumice SAD, glavna uloga pripala je relativno nepoznatoj Britanski. Selznik je snimanje filma poverio svom prijatelju Džordžu Kjukoru da bi ga tri nedelje kasnije zamenio sa Viktorom Flemingom koji je posle posle dve nedelje doživeo nervni slom i napustio snimanje. Budžet je rastao vrtoglavom brzinom i mediji su ga već nazvali „Selznikovom ludorijom“.
Sve to se promenilo kada je film konačno stigao u bioskope i postao hit sa 10 Oskara.
Zanimljivo je da „Prohujalo sa vihorom“ nije počeo kao istorijski ep već vesela, razigrana komedija. Prvi put se srećemo sa Skarlet O’Harom na zabavi, okruženoj proscima, na idiličnoj plantaži. Građanski rat vreba iz prikrajka ali je Jug i dalje predstavljen kao mesto gde svi jedino žele da budu lepi i gracilni. A Skarlet u tom trenutku juri Ešlija Vilkisa (Lesli Hauard) koji treba da se oženi svojom smernom rođakom Melani (Olivija de HAviland). Čak ni zaosni Ret Batler (Gejbl) nije dovoljan da je pomeri sa njenog puta.
Novo iznenađenje filma je početak rata koji je po tonu i dalje nemaran i nezainteresovan. Smrt Skarletinog prvog muža tretira se kao šala – tu je kratko pismo u kome je obaveštavaju da je mrtav i potom rez na Skarlet koja isprobava crninu.
Ono što je generalno iznenađujuće je brzina filma koji traje puna četiri sata. U vremenu kada se „Hobit“ ili „Igre gladi“ snimaju u nastavcima, gotovo je neverovatno kako je toliko mnogo materijala spakovano u svega četiri sata.
Sa trajanjem rata i atmosfera filma postaje mračnija, sa mučnim scenama bolnica i ranjenih. A u centru toga je Skarlet – surova u svojoj manipulativnosti, psihotična u odlučnosti i neverovatno moderna u društvenoj neprilagođenosti. Retko koja heroina u filmskoj istoriji je bila toliko neobična, piše BBC.
Još više „štrče“ crni likovi u filmu. Roman Mičelove bio je kontroverzan i i pored Selznikovih pokušaja da učini politički korektnijim tako rasistički materijal i Oskara za Heti Mekdenijel koja je bila prva crnkinja koja je dobila Oskara, ostali glumci koji igraju sluge predstavljeni su kao patetične karikature.
Najviše mana film ima u poslednjoj četvrtini kada više nema priče o Građanskom ratu niti o poksusajima da Skarlet povrati bogatstvo. Ovde bode oči smešan i apsurdan ljubavni trougao.
Potpuno je neverovatno, piše kritičar BBC-a, da bi neko tako nekonvencionalan poput Skarlet koja je udata za harizmatičnog alfa mužjaka poput Reta Batlera čeznula za uštogljenim Ešlijem koga je jedino mogao da igra 46-godišnjak sa tupeom koji nije želeo ulogu, nije pročitao roman, nije mogao da podnese Vivijen Li i nije se potrudio da prikrije britanski naglasak.
Ideja da bi bilo ko, a kamoli Skarlet, izabrao ovog ispranog lika umesto smeloh, opasnog Batlera je možda najšokantniji aspekat ovog filma, navodi kritičar.
Posle 75 godina Skarlet nas i dalje opčinjava. I dalje nas muče Skarlet i Ret. Ali Skarlet i Ešli? Iskreno, baš nas briga, poručuje Nikolas Barber.
