Novi pravac – garažni film na Festu
Na 43. Festu biće prikazana nova dela autora takozvanog garažnog filma: „Okean“ Tamare Drakulić, „Unutra“ Jelene Marković i Mirka Abrlića, „Petlja“ Milutina Petrovića i „Žigosana“ Saše Radojevića.
Garažni film u Srbiji je nastao po srodnosti sa pojmom garažnog roka. Odlika ovog usmerenja je kreacija sa malim brojem saradnika, minimalnim novcem i tehnikom, a visokim stepenom autorske slobode.
Specifičnosti garažnog filma su bavljenje podžanrom „film o filmu“ i intimistički pristup naraciji koji se naglašava pojavljivanjem autora u glumačkim ulogama. Važna odlika je i esejističnost.
Prethodnih godina u Srbiji je realizovano više ostvarenja koji pripadaju tako formulisanom pojmu garažnog filma, a tvorci naziva su autori Radojević i Petrović. Reč je o filmovima „Narcis i Eho“, „Ljuljaška“ i „Država“, a preteče su „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i „Jug jugoistok“ Petrovića.
U okviru Festa planirana je tribina na kojoj će biti predstavljen koncept garažnog filma, svojevrsni manifest ovog pravca, najavili su danas organizatori.
Radojević, scenarista „Petlje“ i reditelj i scenarista „Žigosane“ kaže da je krajnje spontano došlo do formulisanja pravca garažnog filma.
„Minimum finansijskih uslovnosti i maksimum stvaralačke slobode karakterisao je ono što smo radili i kada se ispostavilo da ti filmovi imaju sličnosti – intimističko tretiranje podžanra filma o filmu – rodio se naziv garažni film“, objasnio je on.
„Žigosana“ je intimistički film u kojem Jelena Šušnjar kreira naraciju baziranu na beleženju socijalnih struja između društvene margine i frivolne srednje klase. „Želeo sam da kroz svojevrstan urbani ‘roud muvi’ pokažem odbačene ljude i tužne i lepe zanemarene rukavce grada“, izjavio je Radojević.
Petrović kaže kako su shvatili da postoji već desetak filmova koji očigledno predstavljaju pokret, stil, „izam“, zatim da su svi koji su ih napravili međusobno prijatelji, da su skoro u svakom filmu jedni drugima nešto pomagali i tek onda su rešili da svemu tome daju ime
Što se tiče „Petlje“, to je „sedamdeset četiri minuta nečega što sam imao da kažem, pa sam to i rekao i sada kada vidim, baš sam i zadovoljan kako sam to rekao“, izjavio je autor.
„Dosta prijatelja mi je u tome pomoglo tako da je na kraju to jedna velika žurka filmskog jezika. Sve te boje, senke i zvuci koji se mrdaju po platnu kada gledamo filmove su se zapetljali i vezali u jednu priču koja ima petlju“, istakao je Petrović.
Film „Okean“, po rečima selektora Festa Mladena Đorđevića, balansira na granici između dokumentarnog i igranog.
Za autorku Drakulić pitanje dokumentarnog i igranog u filmu je i kompleksno i interesantno, „Okean je njen pokušaj da prenese veoma bitno, lično iskustvo, koje je stekla prolazeći sa prijateljem kroz njegove poslednje dane života.
„Odabrala sam situaciju za koju mi se činilo da najbolje može da oslika ono što hoću da prenesem, to je prelazak okeana i odlučila da taj prelazak dokumentujem. Prikupljenim slikama i utiscima sam onda skrojila priču koja nema za cilj prenošenje istorijske već moje subjektivne istine koju sam htela sa gledaocem da podelim“, rekla je ona.
Rediteljka filma „Unutra“ Marković radila je u korežiji sa Mirkom Abrlićem, po njegovom scenariju.
„Motivi zatvora, bolnice i narkomanije u našem filmu jesu civilizacijski čvor opšte ljudske neslobode“, rekla je ona komentarišući scenario o kontroli kroz sistem, kroz društvena pravila i kroz bolest.
„Važna inspiracija mi je i nešto što je Mirko rekao pre snimanja: Unutra nije samo zatvor u nekoj zgradi, već zatvor u glavama, u načinu mišljenja“, izjavila je ona dodajući da su oboje pripadnici generacija koje su desetkovane ratovima i narkomanijom.
Ovi mikrobudžetni filmovi na Festu će moći da se vide u Dvorani kulturnog centra i Domu sindikata.
