Gorcilo plakat WEBPremijera „Gorčila“ u Beču

U bečkom bioskopu „UCI Kinovelt Milennium siti“ premijerno je prikazan film „Gorčilo“, čime je ušao u redovan filmski repertoar u glavnom gradu Austrije.
Posle uspešnog prikazivanja filma „Mali Budo“, nakon kratkog vremena bečka publika je sinoć imala priliku da uživa u još jednom domaćem filmu – reditelaja Milana Karadžića, koji je baziran na komediji „Jesi li došao da me vidiš“ Miodraga Mije Karadžića.
Radnja filma „Gorčilo“ se odvija u crnogorskom brdskom selu 1968. Godine, koja je bila godina promena u bivšoj Jugoslaviji.
Za premijerom filma „Gorčilo“, na koju su došli i protagonisti kako bi razgovarali sa publikom, vladalo je veliko interesovanje.
Velika dvorana bečkog bioskopa, koja ima oko 850 mesta, bila je rasprodata do poslednjeg mesta.
Glumac Milutin Mima Karadžić izrazio je, posle premijere, veliko zadovoljstvo ođekom koji je imao „Gorčilo“ u Beču.
„Imali smo fantastičan prijem, sjajnu premijeru“, naglasio je reporteru Tanjuga, dodajući da su ovacije koje je dobila ekipa filma nešto što svaki glumac može samo da poželi.
Prema njegovim rečima, Beč je vrhunac turneje koji je napravio film od Ljubljane, preko Zagreba, Beča, i potom Budimpešte.
U razgovoru sa publikom Mima Karadžić je otkrio da se na filmu radilo i po 12 sati dnevno, ali da je sve bilo sa nekom lakoćom zbog odlične atmosfere i savršenog tima.
„Vidimo se u nekom sledećem projektu“, poručio je publici koja je svojim aplauzom dokazala da voli Mimu kao glumca.
Režiser Milan Karadžić naglasio je da uživanje publike i gromoglasni aplauz kojim su nagrađeni protagonisti jeste nešto zbog čega se isplati raditi i nešto što nadahuje.
On je naveo da se prilikom poklanjanja publici, iako dugo radi ovaj posao, osećao posebno, kao kada je počinjao.
Režiser je publici objasnio da je film sačinjen na osnovu teksta pozorišne predstave, koji je razrađen.
„Film traži filmsku priču. Odvojili smo predstavu od filma, pošto je priča mnogo razvijenija od predstave“, ukazao je on.
Takođe je najavio da se radi i na prevodu film kako bi imao evropsku distribuciju, dodajući da, pošto se radi o komediji, prevod mora biti dobro osmišljen da bi imao smisao na drugim jezicima.
Istovremeno naglašeno je da treba pogledati i seriju koja će imati neki drugačiji ritam od filma, uz napomenu da postoji mnogo materijala i lepih priča.

Povezana vest:  Prvi srpski film sniman u Vijetnamu: „Road to Agartha“ Tamare fon Štajner