Teron i Roselini o položaju žena na filmu

Imperatorka Furioza koju Šarliz Teron igra u filmu „Pobesneli Maks: Autoput besa“ je na ravnoj nozi sa Tomom Hardijem koji igra naslovni lik drumskog ratnika ali južnoafrička glumica smatra da to nije slučaj u filmskoj industriji gde muškarci dominiraju.
Dugo očekivani nastavak distopijske franšize iz 1980-ih prikazan je danas u Kanu publici koja je mahom naviknuta na autorske filmove ali koja je burnim aplauzom pozdravila scenu jurnjave sa vozilima koja eksplodiraju i na festivalu gde je u žiži interesovanja ove godine upravo tema žena na filmu, kako ispred tako i iza kamere.
Teron, glumica i producent, kaže da mnoge žene moraju da „sede i čekaju da im se prava stvar ponudi a postoji toliko mnogo loših stvari da je to zaista nepravda“.
Muškarci dobijaju bolje prilike, rekla je ona Rojtersu i dodala da kada žene dobiju šansu, publika se bolje poveže sa filmom.
-To su filmovi o kojima se najviše govori, koji dobijaju pohvale kritičara i ne razumem zašto ne iskoristimo taj momenat – rekla je ona.
Direktor Kanskog festivala Tijeri Fermo izazvao je debatu kada je u intervjuima rekao da je „broj režiserki na svetu previše nizak“.
Prvi put u poslednjih nekoliko decenija, festival je otvorio film koji je režirala žena – Emanuel Berko ali Fermo insistira na tome da su filmovi na Kanu izabrani zbog kvaliteta a ne pola režisera.
-Mislim da je najvažnija borba sada položaj žena u svetu, ne samo u filmu – rekao je on.
Berko je rekla da ne misli da je pol bio faktor u sinoćnjem prikazivanju njenog filma, van konkurencije. Dogodilo se da sam žena, ali drago mi je da je film izabran zbog kvaliteta a ne zbog toga, rekla je ona.
Svega dva od 19 filmova u takmičarskom programu režirale su žene – „Marguerite et Julien“ Valeri Donzeli i „Mon Roi“ Maiven. Van konkurencije, oskarovka Natali Portman predstaviće svoj rediteljski prvenac „Priča o ljubavi i tami“ rađen prema istoimenoj knjizi Amosa Oza, koju je objavila Laguna.
Izabela Roselini, koja je predsednica žirija sekcije „Un Certain Regard“ takmičenja koje ide paralelno za nadmetanjem za Zlatnu palmu, kaže da ulazak u filmsku industriju nije najteži deo ženske karijere.
-Jedna od stvari koja je meni bila teška bilo je usklađivanje porodice i karijere. Žene mogu da uđu u posao ali je meni bilo mnogo teše da integrišem decu sa profesionalnim životom – rekla je ona.
-Dok su bili mali dovodila sam ih na set ali kada su porasli želeli su da budu sa prijateljima, tu je bila i škola.
Roselini, koja je sa „Plavim somotom“ 1986. izbila na scenu veruje da će se stvari u filmskoj industriji brže menjati ako se proširi publika.
-Naročito u američkom filmu gde se neguje publika koju čine mladi muškarci – rekla je ona.
-Ako negujete publiku temama koje su interesantne ženama onda ćete imati publiku koju interesuju takve teme. A filmovi gde se tipovi udaraju…oni me ne zanimaju.
Roselini veruje da jednakost između polova više šanse ima u Evropi, naročito u Francuskoj gde su „umetnici cenjeni“.
-Holivud je industrija, a ovde je film umetnička forma – rekla je ona.