DODELJENE NAGRADE 12. BALKANIME!
Večeras su, u punoj sali Doma kulture Studentski grad, proglašene i uručene nagrade 12. Evropskog festivala animiranog filma BALKANIMA, nakon svirke benda Rubber Soul i predstavljanja rezultata radionice Stop trik animacije Miloša Tomića.
Žiri glavnog takmičarskog programa u sastavu Dušan Kastelic (Slovenija) i Boban Savić Geto (Srbija) doneo je odluke o nagradama u okviru glavnog takmičarskog programa BALKANIME.
Grand Prix festivala dodeljen je Alanu Holiju (Allan Holly) iz Irske za film „Koda“ (Coda). U obrazloženju žirija navodi se da je film „u svakom pogledu prefinjen, poetski nadahnut autorski izraz koji večitu temu umiranja i žudnje za životom tretira na svež i originalan način“. Nagrada se sastoji od diplome, trofeja „Lepenac“ i novčanog iznosa od 120.000 dinara bruto.
Nagrada za najbolji film jugo-istočne Evrope dodeljena je Danielu Šuljiću iz Hrvatske za film „Stakleni čovjek“ (Transparency) za „Bolno aktuelnu temu i šarmantan kontrast između moderne teme i arhaičkog crtačkog rukopisa…“. Nagrada se sastoji od diplome, trofeja „Lepenac“ i novčanog iznosa u visini od 80.000 dinara bruto.
Žiri je dodelio specijalne nagrade u okviru glavnog takmičarskog programa sledećim autorima:
Za upečatljiv autorski izraz, Zlatku Boureku i Pavao Štalteru iz Hrvatske za film „Bečka krv“ (Wiener Blut) koji „Uznemirujućim vizijama oživljenim raskošnim grafizmom film Bečka krv ilustruje najmračnije stranice ljudske istorije …“.
Za inovativan pristup animaciji, Alis Gimaraeš i Moniki Santos za film „Amelija i Duarte“ (Amelia & Duarte) u koprodukciji Portugala i Nemačke sa obrazloženjem da je u pitanju „Očaravajuća priča s neobičnom temom iskazanom na neobičan i inovativan način…“.
Za najsimpatičniji film, Karolini Nugues-Buršat iz Belgije za film „Dugi odmor“ (De longues vacances/Long Holiday), odnosno za „poetičnu i toplu ljudsku priču superiorno vođenu u svim izražajnim sredstvima filma…
Za kreativnu izuzetnost, Tomašu Sivinskom za film „Plava soba“ (Niebieski pokoj/Blue Room) u koprodukciji Francuske i Poljske, jer „autor zaviruje u najskrivenije hodnike ljudske egzistencije filmom koji krase originalna vizuelna rešenja i snažna slikarska faktura“.
Za eksperimentalnu animaciju, Mitji Mančeku iz Slovenije za film „Kompozicija“ (Composition), jer je u pitanju „Eksperiment koji je dokazao da se prastara tehnika grebanja direktno na film može primjeniti na svež i duhoviti način“.
Za tehničku perfekciju, Vojčeku Sobčiku iz Poljske za film „Leto 2014″ (Lato 2014/Summer 2014) za „Monumentalan film koji pleni kompleksnim, inovativnim vizuelnim rešenjima i zanatskom perfekcijom“.
Žiri studentskog programa je zasedao u sastavu: Koke Riobo Kortes (Španija), Marica Kicušić (Srbija) i Miroslav Jelić (Srbija).
Nagrada za najbolji studentski film dodeljena je se filmu „Edmond“ (Nina Ganc, Ujedinjeno kraljevstvo) uz sledeće obrazloženje žirija „Izuzetan tehnički i estetski kvalitet filma prožeti atmosferom melanholije, patologijom glavnog lika, tragičnim sunovratom osnovne ljudske potrebe – za voljenošću i ljubavi. Nagrada se sastoji od diplome, trofeja „Lepenac“ i novčane nagrade u iznosu od 60.000 dinara.
Nagrada za najbolju školu, dodeljuje se Bezalel akademiji umetnosti i dizajna iz Izraela. U obrazloženju se navodi „Ne vodeći se isključivo kvalitetom filmova, mada svi filmovi poseduju potreban kvalitet, žiri je doneo odluku za najbolju školu koja neguje individualan pristup studenata prema animiranom filmu i podržava raznolikost tema i načina izražavanja“. Nagrada se sastoji od diplome i trofeja „Lepenac“.
Nagrada SAE Instituta Beograd dodeljuje se srpskom filmu „Epitaf“ Miloša Živkova za „spoj starih i novih tehnika animacije dočarava duhoviti antagonizam života i smrti.
Specijalne nagrade (Diplome) dodeljuju se sledećim filmovima:
„Ruben odlazi/Ruben Leaves“ (Frederik Sigel, Švajcarska) za „jedinstveno iskorišćena moderna tehnika svedenog stila, u ličnoj, dinamičnoj priči, satkanoj od vešto kadriranih i kolorisanih scena i odlično uigranog audio-vizuelnog narativa“.
„Cunami/Tsunami“ (Sofi Kampmark, Danska) za „suptilni ritam filma i meditativna atmosfera nas uvode u bolne delove ljudskih pitanja suočavanja sa prošlošću“.
„Život je težak/Life is rugged“ (Simon Šnelman, Nemačka) koji „poput karikature, minimalizam slike dodatno ističe vrcavu duhovitu stranu naše svakodnevnice“.
