Godinu dana okupacije bioskopa „Zvezda“
Pre tačno godinu dana grupa mladih aktivista „okupirala“ je bioskop „Zvezda“, nekada jedan od najposećenijih bioskopa, za koji se karta mogla naći samo kod tapkaroša, kasnije žrtva privatizacije Beograd filma, devastiran prostor sa urušenim plafonom, danas bioskop sa redovnim repertoarom i bez grejanja.
Više od 15.000 posetilaca i 600 projekcija obeležili su prethodnih 365 dana, publika je punila salu i kada je napolju bio minus, u zimskim jaknama, sa kapama i šalovima sedeli su posetioci u sali sa 350 mesta i gledali filmove od dvadesetih godina prošlog veka pa do najnovih ostvarenja.
Svetska kinematografija od svog početka do danas, od nemih filmova, preko špageti vesterna do japanskih i kratkih filmova srpskih studenata, u zgradi staroj više od 100 godina, na mestu nekadašnjeg bioskopa „Koloseum“ u kome je kralj prisustvovao prvoj projekciji.
Javnost nije verovala da će mladi aktivisti izdržati duže od nekoliko dana, ali su oni mesecima spavali u hladnim, oronulim i prljavim prostorijama, sa željom da stari bioskop ponovo zaživi i u tome uspeli.
Sve je počelo, podseća Veljko Lopičić, tako što je 200 ljudi ušlo na projekciju filma „Neposlušni“ Mine Đukić. Zatekli su poprilično devastiran prostor, bilo je problema sa ventilacijom, plafoni su ponegde popadali, ali to ih nije obeshrabrilo.
Svakog dana su imali projekcije, 6. juna, na dan kada je održana prva filmska projekcija u Beogradu, otvorili su letnju scenu i zadovoljni su što i danas imaju ljude koji prvi put dolaze.
Najviše je studenata, kaže Lopičić, ali i sredovečnih ljudi koji su kao mladi odlazili u „Zvezdu“.
„Ima jedan stariji gospodin koji nije propustio nijednu projekciju. Čak se desilo da je došao kada je bio koncert i rekao: Šta je ovo, nema filma, a ja sam došao da gledam film“, priča Lopičić, po vokaciji ekonomista, jedan od njih 10 koji svakodnevno borave u bioskopu, osmišljavaju program i kuju planove za budućnost.
Prioritet im je da u što skorije vreme urade podno grejanje kako bi publika zimus mogla nesmetano da gleda filmove, a zatim i da cela zgrada postane funkcionalan prostor koji bi bio održiv.
Lopičić kaže da imaju ideju da sedam kancelarija pretvore u prostore za produkciju filma, neke mogu biti i umetnički ateljei, imaju i dogovore za organizovanje izložbi, te bi „Zvezda“ mogla da bude muzej, bioskop, kulturni centar, fabrika filma, mesto koje bi živelo tokom celog dana i u kome bi mladi dobili priliku da realizuju svoje ideje.
Pokušaće u što skorije vreme da pokrenu školu filma, imali su plan i da puštaju neme filmove sa živom muzikom i dogovor sa Rambom Amadeusom, koji je odložen zbog drugih važnijih stvari.
Jedna od ideja je i da na letnjoj sceni koriste gedžete za slušanje zvuka ili aplikacije za telefon kako kasne projekcije ne bi smetale komšijama.
Razmišljaju i o saradnji sa inostranim kulturnim centrima, okupiranim biskopima u drugim zemljama, ponovo će pokušati na sajtovima Kickstarter, Indiegogo, KišKišBankBank da pokrenu kampanju za prikupljanje novca za sanaciju zagrade.
Donacije koje posetioci ostavljaju na ulazu umesto plaćanja karte nisu dovoljne. Lopičić procenjuje da bi im za sređivanje bioskopa trebalo oko 30 do 40 hiljada evra, javili su se čak i neki zainteresovani inostrani investitori, ali „niko neće da da novac grupi aktivista“.
Nezvaničnu podršku gradskih vlasti imaju, kaže Lopičić, ali još uvek nije došlo do konkretne saradnje u cilju regulisanja vlasničkog pitanja.
„Šteta je da nešto toliko staro i vredno bude devastirano, jer se država nije bavila time ili se nije bavila na pravi način“, naglasio je on i dodao da se nada da će se gradske vlasti odazvati da porazgovaraju o mogućnostima da bioskop nastavi da radi.
„Niko od nas ovde nije megaloman i očekuje neverovatne stvari. Očekujemo realne. Kada smo mi uspeli da izdržimo godinu dana, da svakog dana imamo projekcije, da sve funkcioniše kako treba, da niko ne bude povređen u zgradi staroj 100 godina, to govori i o onama i o državi, da sve može da se uradi drugačije, samo da neko mora da povuče jako“, ocenio je Lopičić.
