Danas je na Sofest-u u okviru pratećeg programa održana panel diskusija pod nazivom „Skupljači perja- međaš srpskog (jugoslovenskog) filma.“ U diskusiji su učestvovali Aleksandar Avramović član odbora festivala, inače je jedan od inicijatora ove ideje, Miroljub Vučković iz Filmskog centra Srbije koji je moderirao diskusiju, Dejan Dabić iz časopisa Filaž, Vlastimir Sudar – teoretičar filma, i profesor Petar Volk. Dragan Marinković predstavljao je Jugoslovensku kinoteku koja je jedan od organizatora diskusije i izložbe posvećene filmu „Skupljači perja“ i Aleksandru Petroviću u čijem znaku protiče 46. Sofest.
Učesnici panela su se osvrnuli na celokupan život i delo Aleksandra Petrovića i njegov značaj za domaću, ali i svetsku kinematografiju. Zaključili su i posle 50 godina ovaj film predstavljaja pravi primer moderne.
Dejan Dabić raspravu o filmu započeo je osvrtom na scenario, koji je takođe napisao Petrović. Uprkos tome što je scenario poetičan i vizuelan, Dabić ističe koliko je rediteljski postupak zaslužan za neke od kultnih scena, poput scene u kafani s Oliverom Katarinom, ili borbe noževima među perjem. Osvrnuo se i na upotrebu mizan kadra koji je Petrović preferirao u odnosu na montažu.
Vučković je skrenuo pažnju na autentičan tretman folklora, odnosno da je Petrović svojim filmovima ukazivao da se autentično treba poštovati a da se treba čuvati folklornog romantizma. Sudar je dodao da savremeni filmski stvaraoci mogu mnogo da nauče iz Skupljača perja jer je to film koji se hrani folklorom a izbegava da upadne u zamku etno kiča. To je vrlo specifičan film koji se ne može posmatrati isključivo iz naše perspektive (jugoslovenske, srpske, balkanske), radi se o filmu u kome se govori na romskom u trenutku kada je velški u Velikoj Britniji zabranjen, kada je u razvijenijim državama po pitanju ljudskih prava situacija bila mnogo gora nego kod nas. Takođe, popularizovao je pesmu Đelem Đelem koja je danas romska himna, a koja nije beznačajna zabavna numera, već govori o progonu roma tokom drugog svetskog rata.
Učesnici panela složili su se da naš film nikad nije uspeo da dosegne takve visine kao te davne ’67 koja je bila možda najbolja godina u jugoslovenskom filmu. Dabić je rekao da je to bio svojevrsni „gren slem“, kada su naši filmovi osvojili nagrade na tri najvažnija svetska festivala- Kanu, Veneciji i Berlinu. Sa Petrovićem su u Kanu u konkurenciji bili i Antonioni, Šlendorf, Kopola, što je neponovljen uspeh, i nakon tog festivala vrata domaćim autorima su bila otvorena, nismo više doživljavani kao autsajderi. Skupljači perja se danas izučavaju na filmskim akademijama širom sveta i to je film koji je potpuno promenio krvnu sliku naše kinematografije, zaključuje Dabić.
Petar Volk se prisetio kako je više puta predlagao da se Aleksandar Petrović kandiduje za akademika Srpske akademije nauka, ali je dobio odgovor da to nije moguće jer u statutu ne postoji filmska umetnost. Zaključio je da planira da predloži i inicira podizanje spomenika Aleksandru Petroviću, aAleksandar Avramović je takođe istakao da je pokrenuta inicijativa za objavljivanje jedne sveobuhvatne monografije o Petrovićevom delu.
Planirano je da se transkript ove diskusije nađe u izdanju časopisa Filaž.
