Reditelj Želimir Žilnik otvorio je večeras u Kombank dvorani 24. Festival autorskog filma (FAF), na kome će do 30. novembra biti prikazano više od 100 ostvarenja.
„Sa ovog mesta prvi put sam gledao u gledalište tačno pre 51 godinu na festivalu dokumentarnog filma, na našem velikom festivalu koji je svake godine pokazivao jedan od najboljih programa dokumentarnih filmova, sigurno u celoj Evropi, jer kada smo odlazili na medjunarodne festivale, jugoslovenski filmovi su bili najnagradjivaniji u čitavom svetu“, prisetio se Žilnik, koga je publika u punoj velikoj sali Kombank dvorane pozdravila dugim aplauzom.
Priznao je da se brinuo da li će ovoga puta doći pred praznu salu i zahvalio se publici koja je ispunila prostor.
„Vest o nagradi sam rado prihvatio jer sam već nekoliko filmova prikazao na Festivalu autorskog filma i to je najbolji ambijent za ono što mi radimo, za filmove koji su nekad provokativni, nekad kritički, van uobičajnog fokusa. Taj ambijent je ostao da živi iako je u medjuvremenu filmski medij doziveo velike promene“, rekao je slavni reditelj čiji će novi film „Najlepša zemlja na svetu“ biti prikazan 26. novembra.
FAF je, primetio je, uvek bio podrška mladim ljudima koji istražuju, rizikuju i koji su spremni da budu odbijeni i da nastave da rade.
„Ne mogu da vam obećam ono što je uobičajno kada se dobije ova nagrada, da ću prestati da radim. I dalje ću ohrabren pokušati da i dalje radim. Hvala na pozivu koji mi je draži bio zbog odluke Saveta da prikaže kraću restrospektivu mojih filmova. Zbog toga što ćete vi biti u prilici da vidite da li su oni bili u pravu dodelivši mi ovu nagradu“, rekao je Žilnik.
Predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović je rekao da je ovogodišnji festival posvećen Želimiru Žilniku, njegovoj poetici i buntovništvu, „Žilniku kao umetniku poetike odbačenih, marginalaca, ljudi koje su i društvo i svet zaboravili, ljudi o kojima Žilnik pripoveda u formi izmedju dokumentaristike i metafizike i uvek u prvom licu i bez distance“.
„Ovogodišnji festival je posvećen Želimiru Žilniku kao simbolu umetnosti pobune, umetnosti koja preispituje društvo, provocira, intrigira, talasa vodu, koja pokušava i uspeva da ruši malogradjanski mir, umetnosti koja nas suočava sa prošlošću i sa stvarnošću, umetnosti koja uvek ima potrebu da gura jezik u kvaran zub“, istakao je Golubović.
Član Saveta, Vladimir Perišić uručio je Žilniku Nagradu za životno delo i tom prilikom skrenuo pažnju na njegovu doslednu i beskompromisnu istrajnost.
„On je sačuvao ugled naše kinematografije i ostavio nam uzvišenu i vitalnu ideju toga šta je filmski autor tako da se mi večeras osećamo nagradjenim što je Žilnik prihvatio da primi ovu nagradu“, rekao je Perišić.
Direktor FAF-a Igor Stanković istakao je da je Festival autorskog filma drugačiji, alternativni pogled na svet koji ne pristaje da bude manjinski, getoiziran, jer teži da znači, da intrigira i potresa na svim meridijanima i u nekim budućim vremenima i nekim budućim generacijama.
„Festival autorskog filma uvek teži da bude avangarda, prethodnica, predosećaj u tematici, senzibilitetu i formi. Zato je mladja publika njegov najverniji saputnik. Festival autorskog filma uvek održava vitalnu vezu sa evropskim, svetskim, jugoslovenskim i srpskim filmom i zato je njegova poruka svim generacijama i svim profilima“, rekao je Stanković.
FAF, prema njegovim rečima, donosi nov nekonvencionalan pogled na balkanske kinematografije i zato je njegov pogled uvek zanimljiv i privlačan za strane goste.
„Festival autorskog filma održava živu vezu sa drugim umetnostima, slikarstvom, pozorištem, literaturom i plesnom umetnošću i zato su njegovi gosti umetnici i intelektualci svih profila. Festival autorskog filma teži da vrati filmsku umetnost u jezgro i srce Beograda i zato je sa ponosom izmšsten iz svog duha vremena kojim vladaju tabloidi i rijaliti spektakli. Festival autorskog filma i kada je sa svojim filmovima težak i kompleksan, uznemirujuće šokantan, uvek teži za boljim, angažovanijim“, naglasio je Stanković.
Pre projekcije filma „Kradljivci“ Korede Hirokazua, prikazan je Žilnikov „Crni film“ iz 1971. u kome on jedne noći u Novom Sadu pronalazi grupu beskućnika i dovodi ih u svoj stan da žive sa njegovom porodicom.
