Deo zvanične programske celine „Panorama“ ovogodišnjeg izdanja Berlinskog filmskog festivala je i film „Šavovi“ u režiji Miroslava Miše Terzića. Ovaj srpski film, nastao i uz podršku Filmskog centra Srbije, u koprodukciji naše zemlje sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, u Berlinu će doživeti svetsku premijeru, a uz to je i jedino ostvarenje iz čitavog regiona u ovom programu.
Šavovi, priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom novorođenih beba nestalih iz bolnica u Beogradu koje su godinama, po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane na usvajanje. Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ova majka je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaže svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda. Autorka scenarija za ovaj film je Elma Tataragić. Film je nastao pod okriljem producenata Uliksa Fehmiua i Milene Trobozić Garfield i njihove producentske kuće West End Production. Film je izvojevao i podršku panevropskog filmskog fonda Eurimaž (Eurimages).
Reditelj Miroslav Miša Terzić pobrao je dosta pohvala za svoj dugometražni film Ustanička ulica iz 2012. godine. Elma Tataragić scenaristkinja je filmova Snijeg (2008) i When the Day Had no Name (2017). Uloge u Šavovima tumače: Snežana Bogdanović, Jovana Stojiljković, Marko Baćović, Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Pavle Čemerikić, Jelena Stupljanin, Ksenija Marinković, Rale Milenković, Rade Marković, Igor Benčina i Bojan Žirović. Direktor fotografije je Damjan Radovanović, zapažen po radu na filmu Ničije dete Vuka Ršumovića, montažerka Milena Z. Petrović (montažerka filmova Beogradski fantom i Ederlezi Rising). Autorka muzike je Aleksandra Kovač, scenografkinja je Ana Buljan, a kostimografkinja Zora Mojsilović.
U razgovoru za naš portal Miša Terzić je ovim rečima pojasnio motive da se prihvati baš pomenute teme za svoj novi film:
– „Postao sam otac 2001. godine. Po prvi put. Te iste godine, nekoliko meseci pre tog najvažnijeg događaja u mom životu, čuo sam za priču o krađi novorođenčadi iz porodilišta. O njihovoj prodaji. O lažnim smrtima. O prevarenim majkama i uništenim porodicama. Događaj koji me je čekao izazivao je strah i to ne samo onaj primarni, hoće li sve biti u redu, već i ovaj novi, da se i nama ne desi slična sudbina. Počinjem da se raspitujem, tražim i kopam, da ulazim u arhive i nalazim svedoke, one koji bi voleli i imali šta da kažu o ovoj temi i koja se samo ponekad kao neka vest za rubriku „verovali ili ne“ pojavi u štampi i jos brže nestane, kao da je izmišljena. Arhiv dnevnog lista Politika poseduje nekoliko desetina članaka o ukradenim i prodanim bebama. Svi članci su veoma senzacionalistički i veoma, veoma tužni. Završavaju se vapajima majki koje su u većini slučajeva proglašavane ludim ili neuračunljivim. Rešio sam da ispričam priču o šavovima. Pokidanim. Ta priča može imati srećan kraj, ako uspemo da pobedimo sistem. Naša junakinja se borila protiv mnogo neprijatelja, mnogo sumnjivih i opakih ljudi. Upuštanje u ovakvu borbu je izbor koji te ostavlja usamljenim i odbačenim. Ne postoji prava želja da se ove priče reše. Postoje različita udruženja, komisije, dežurni dušebrižnici koji obećavaju da će svi slučajevi biti ispitani. A njih je mnogo. Preko trista familija pokušava da pronađe svoju decu. Još nijedan šav nije spojen. Dugo se bavim ovom temom i očigledno je vreme da se ova priča ispriča.“
Prestižni 69. Berlinski filmski festival ove godine će se održati od 7. do 14. februara.