Film „Dnevnik Diane Budisavljević” rediteljke Dane Budisavljević, koji donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke Diane Budisavljević koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od deset hiljada dece od sigurne smrti, predstavljen je prošle nedelje u zagrebačkom Muzeju prekinutih veza. Film će premijerno biti prikazan na Pulskom filmskom festivalu u četvrtak, 18. jula u Areni, a potom će biti prikazan na Motovun Film Festivalu i u sklopu Splitskog ljeta. Ova koprodukcija Hrvatske, Slovenije i Srbije, nastala je uz podršku, između ostalih, i Filmskog centra Srbije.
Povodom prikazivanja u Zagrebu, u Muzeju prekinutih veza govorile su rediteljka Dana Budisavljević, glumica Alma Pric, te Olinka Vištica iz produkcijske kuće Hulahop.
– „Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nije nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na „ne“ zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam“, izjavila je rediteljka Dana Budisavljević istakavši da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog Dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić. „Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kojem sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču“, rekla je Dana Budisavljević kojoj je ovo prvi autorski dugometražni film. „Diani su 1945. oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla pronaći roditelje i zabranili su joj daljnji rad, pa ona odlazi u potpunu anionimnost. Nakon svog tog napora, rizika i žrtve, to što su joj sve oduzeli toliko ju je bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo, a dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Szabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine“, napomenula je rediteljka.
Producentkinja Olinka Vištica istakla je da su godine rada na filmu pre svega bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekt u službi filma:
– Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričara koje je predvodio Silvestar Mileta, u kojem su pregledane hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua i sakupljeni vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli“ rekla je Vištica dodavši da je s druge strane kamere, uz rediteljku debitantkinju, radio vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković. „Ovo je ujedno i prvi celovečernji film za Hulahop kojim se naša producentkinja Miljenka Čogelja hrabro uhvatila u koštac. Mislim da ćete se nakon premijere na Pulskom filmskom festivalu uveriti da su na filmu i u filmskom vremenu, s ogromnim emotivnim nabojem i vizualnom snagom uspeli napraviti ono što je u realnom vremenu nemoguće: spojiti nespojivo, združiti ono što je istorija nepravedno i nepovratno razdružila: Dianu i decu koja povratkom na mesta patnje i tragedije saznaju da duguju svoj život hrabrosti i nesebičnosti jedne žene“, zaključila je Olinka Vištica.
Glumica Alma Prica, koja otelotvoruje lik Diane Budisavljević, film je pogledala veče pre zagrebačkog predstavljanja i nije krila uzbuđenje:
-„Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljno i što ometa, što onemogućava, i samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi. Film sam pogledala sinoć i jako me dirnuo, posebno prisustvo te dece, danas ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma koje se ne sećaju ali je upisana u njihova tela. Možemo biti ponosni i sretni da je takva žena postojala u našem gradu“, rekla je Prica.
Uz nju, u filmu učestvuju neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona, poput Igora Samobora, Ermina Brava, Arete Ćurković, Krešimira Mikića, Mirjane Karanović, Vilima Matule, Urše Raukar, Biserke Ipše, Tihomira Stanića i drugih.
Dana Budisavljević potpisuje režiju i scenario a koscenaristkinja je Jelena Paljan. Direktor fotografije je Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimografkinja Martina Franić, a majstorica maske Dušica Vuksanović. Producentkinje filma su Miljenka Čogelja i Olinka Vištica iz produkcijske kuće Hulahop, a koproducenti Vlado Bulajić iz slovenskog December filma i Snežana Penev iz srpske produkcije This and That.
„Dnevnik Diane Budisavljević“ prati priču Diane Budisavljević koja sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom živi životom zagrebačke visoke građanske klase. U jesen 1941. saznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u logore gde umiru od gladi i bolesti. Jevrejska opština šalje pomoć Jevrejkama, ali se o Srpkinjama niko ne brine. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, crkvu i Crveni krst da spasu barem decu. Pošto niko od njih ne želi da preuzme odgovornost, Diana nekolicinom prijatelja u svom stanu prikuplja pomoć i organizuje akciju kojom će do kraja rata od sigurne smrti biti spašeno više od 10.000 dece.
Trejler filma „Dnevnik Diane Budisavljević“: https://vimeo.com/345054432
Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar, Slovenski filmski center, Filmski centar Srbije, Savet Evrope Eurimages, te program MEDIA.
O rediteljki: Dana Budisavljević je rođena 1975. u Zagrebu. Diplomirala je na Odseku za filmsku i TV montažu Akademije dramskih umjetnosti u Zagrebu. Radila je kao montažerka, asistentkinja produkcije i organizatorka filmskih festivala. Debitovala je kao rediteljka dokumentarnog filma Sve 5!, a širu popularnost stekla je porodičnim filmom o coming out-u Nije ti život pjesma Havaja. Kao producentkinja potpisuje dokumentarni serijal Betonski spavači Saše Bana, filmove Lijepo mi je s tobom znaš Eve Kraljević, Onda vidim Tanju Juraja Lerotića i druge. Dnevnik Diane Budisavljević je njen prvi autorski dugometražni film.
