Drugi dan 13. Beldocs festivala (petak, 4. septembar) obeležio je početak prikazivanja filmova selekcije Retrospektiva Kler Simon u Muzeju savremene umetnosti, koja je posvećena jednoj od najznačajnijih francuskih rediteljki, scenaristkinja, glumici, snimateljki i montažerki današnjice.
Kler Simon snimila je nekoliko značajnih dokumentarnih filmova koji su nagrađivani širom sveta, među kojima i „Veliki odmor” koji će biti prikazan u subotu, 5. septembra u 15 sati u Muzeju savremene umetnosti. Premda je stvarala i igrane filmove koji su premijerno prikazivani na Kanskom festivalu, ova retrospektiva posvećena je njenom dokumentarnom stvaralaštvu, o kojem je Kler Simon rekla: „Volim to traganje za pričom iz života koje postoji u dokumentarcima. Radi se o potrazi za koju ti trebaju kamera i montaža, bez scenarija ili programa po kojem je priča prethodno utvrđena. To je vertigo u kojem nema ničeg drugog posebnog osim života i osoba koje posmatraš. Mnogo volim improvizaciju koja se može praktikovati i u igranim filmovima. Ipak, kretanje između igranog filma i dokumentarca razlikuje se u načinu na koji se traga za pričom, bar ja tako mislim – dokumentarni filmovi pronalaze priče i likove u stvarnom životu, a igrani tragaju za istinom u scenarijima.“
Drugog festivalskog dana u okviru srpske takmičarske selekcije od 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film „Zaklinjem se“ Nikole Dragovića i Milutina Petrovića. „Zaklinjem se” prati priču o odlasku Igora, devetnaestogodišnjeg Beograđanina, na odsluženju vojnog roka u Varaždinu, kao i njegov povratak iz rata i viđenje celog iskustva iz današnje vizure zrelog čoveka. O filmu Nikola Dragović kaže: „Ovaj film ne bi postojao da nema Predraga Bate Miloševića i materijala koji je on snimio svojom amaterskom VHS kamerom. On je kupio kameru i počeo da snima svoje okruženje, svoj život, svoju porodicu. Tako i nastaje ceo materijal, srž ovog filma, lična ispovest Igora Dikića, njegovog sestrića, koji je u vojsci napunio devetnaest godina i vratio se živ posle skoro dve godine služenja vojnog roka na samom početku rata sa Hrvatskom“.
U okviru internacionalnog takmičarskog programa na Letnjoj sceni na Kalemegdanu prikazan je film Else Kremser i Levina Petera „Svemirski psi“ o Lajki, psu lutalici koji je završio u svemiru, i drugim uličnim psima. Rediteljka, gošća festivala, o filmu kaže: „Ovo iskustvo može biti veoma jedinstveno i intenzivno ukoliko ste voljni da zaronite u njega. Želeli smo da kreiramo odu psećim dušama – ne provokativnom brutalnošću, već provokativnom dominacijom njihovog prisustva – kao da ovi psi čine tajna pravila našeg sveta – kako su to novinari rekli“.
U okviru intrigantne selekcije I kao integritet, posvećenoj istraživačkim novinarima i njihovim borbama, prikazan je film „Nije se desilo“, rediteljke Barbore Bereznakove koji prati priču o potrazi za izgubljenim dokazima politički motivisanog ubistva iz devedesetih, za koje je premijer zemlje u javnom obraćanju svojevremeno rekao da se nije desilo. „Moj film govori o istini. Otmica se dogodila u mom rodnom gradu dok sam bila dete. Tadašnja izjava premijera da se to nije desilo, koju čujemo u arhivskim snimcima u filmu, postala je simbol nemogućnosti da se zadovolji pravda u Slovačkoj“, kaže autorka povodom premijere na Beldocsu.
Film „Običan pejzaž“ francuskog dokumentariste Damiena Monniera, koji je i gost festivala, prikazan je u okviru Međunarodnog takmičarskog programa u Jugoslovenskoj kinoteci, a bavi se evolucijom zemljoradničkog života u jednom francuskom selu, od pedesetih godina prošlog veka do danas. Ovaj autor polazi od jedne porodične fotografije iz 1958. kao „okidača“ za narativni tok filma, da bi potom kroz ljudske priče ispratio evoluciju nekada običnih seljaka, do „farmera“ i naposletku „zemljoradničkih preduzetnika“. O svom filmu Monnier je rekao: „Običan pejzaž“ iz naslova filma ne znači i tradicionalni pejzaž. On je istovremeno ironičan ali i referentan za način na koji govore ljudi sa kojima sam odrastao. Ironičan je jer stereotipi, poput onog o letnjoj razglednici koju šalju urbani ljudi, prikazuju ruralne pejzaže kao odraz prirode. A oni mogu biti, istorijski gledano, odraz ekonomskih, tehnoloških i kulturoloških izbora, koji ih danas pozicioniraju kao industrijske pejzaže. Naslov takođe podcrtava činjenicu da ovaj obični pejzaž treba preispitivati, da nije neutralan kako bismo mogli da pomislimo. Naposletku on je i posveta načinu života. Dok sam bio dete, stalno sam slušao kako je važno ne isticati se i biti doživljavan kao običan dečak. Tako da je film i delimično urađen kako bih „osvetio“ moje ljude i pokazao teritoriju, lica i živote ovih običnih ljudi“.
Trećeg festivalskog dana, u subotu, 5. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije na programu su dokumentarci „Viktorija, 15“ Mine Petrović i „Bugarski san“ Srđana Šarenca, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije (u 20.00 i 22h).
Na programu revijalne selekcije Povetarac je i domaći film Marije Strajnić „Susret“ intimna ispovest o susretu njene bake, Jelene i tada mladog momka Dragutina, koji se dogodio 1953. godine. Takođe, film Nevene Desivojević, srpsko-portugalska produkcija „Napolju svetaju narandže“ biće prikazan u okviru selekcije „Meteori“ u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.
PHOTO: Beldocs promo
