Pretposlednjeg festivalskog dana, u sredu, 9. septembra, prikazan je i osmi po redu dokumentarac iz srpskog takmičarskog programa – „Blizanci satkani od sna“ Seada Šabotića i Lee Vahrušev.
Film prati grupu osuđenih lica koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu. Mislima usmerenim na svoje supruge i decu, osuđenici preispituju svoje odluke, dok sanjaju slobodu i ponovni zajednički život sa svojim porodicama. O filmu jedan od autora, Sead Šabotić kaže: „Tokom perioda razvoja projekta i scenarija za film, Lea i ja smo uvidjeli da se film sve više i više širi na različite aspekte života osuđenih lica koja su bila na našoj užoj listi ljudi o kojima smo željeli praviti film. Vrlo je bitno naglasiti da smo se mi na krajnje kreativan način pozabavili ovom problematikom. Žanrovskom terminologijom govoreći, naš film je vrlo blizak doku-drami“.
Nakon premijere filma „Blizanci satkani od sna“ u istom prostoru Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije premijerno je prikazan film „Bjeli Božić“, hrvatskog autora Josipa Lukića. O filmu autor kaže: „Pokušao sam da ubacim u film ono što se ‘’ne sme’’, poput dnevne politike i slično – ono što nije baš preporučljivo stavljati u film. Želeo sam da napravim jedan takav kratki film koji doslovno priča o aktuelnom stanju u državi i drugim banalnostima. Dugo me je to privlačilo, taj hibrid i granica između fikcije i realnog, pa sam tako napravio ovaj film“.
U okviru Međunarodnog takmičarskog programa, na Letnjoj sceni na Kalemegdanu prikazan je italijanski film „Tempo vode“ koji je režirao Antonio Di Bjaze. U ovom ostvarenju dočaran je život ljudi koji žive u direktnom dodiru sa prirodom: stari pastir koji dane provodi sa stadom ovaca, 90-ogodišnja uvodica dirnuta verom, i penzionisani ribar koji živi u ruševinama sa mačkom. O svom filmu italijanski autor je rekao: „Već dugo vremena imam ideju, još otkad sam bio na čamcu za pecanje prvi put 2015. godine. U toku ovog snažnog iskustva, bio sam oduševljen pogledom sa planine Abruco koja se vidi na horizontu kao veliki zid preko mora. Onda sam saznao da je za stare ribare pogled sa planine osnova predviđanja vremenskih uslova. Takođe, pastiri koji žive na planinama mogli su da gledaju u more tokom ispaše. Odatle potreba da spojim ova dva sveta u filmu: svet ovčarstva i svet ribarstva kao put u prošlost.“
U istoj selekciji, na ovoj lokaciji je potom održana i projekcija filma „Metamorfoza ptica“ grčke rediteljke Catarine Vasconcelos. Autorka je svoje delo zasnovala na istraživanju porodičnih priča, počev od svoje babe i dede koji su mesecima bili udaljeni, jer je deda bio mornar. Govoreći o svom filmu, Catarina Vasconcelos je istakla: „Bio je to i način da saznam nešto ne samo o porodičnoj, već i o vlastitoj istoriji. Porodice su zbirke emocija, priča i nasleđa. Zapanjila me je činjenica da sam počela da vidim svoju baku u sitnim detaljima koji krase moju porodicu: recimo u načinu na koji moj otac ponekad nosi svoju jaknu na ramenu, u načinu na koji govore, doživljavaju život, svi ti detalji su mi pomogli da razumem kako Beatriz živi među njima. Istovremeno sam kroz istraživanje bakinog života otkrivala i istoriju svoje zemlje. Shvatila sam kako je biti žena u zemlji koja je živela pod diktaturom 48 godina. Priča o ovoj porodici je istovremeno i priča o Portugalu tokom jednog specifičnog vremena.“
Dokumentarni film „Nestanak moje majke“ italijanskog reditelja Benjamina Barezea prikazan je u okviru selekcije Udarni termin. Reditelj se u filmu bavi životom njegove majke Benedete Barcini (Benedetta Barzini), čuvene manekenke iz šezdesetih godina prošlog veka, muze velikim umetnicima poput Endija Vorhola ili Salvadora Dalija, marksistkinje i feminističke aktivistkinje. O iskustvu na snimanju filma sa svojom majkom, Benjamin je rekao: „Bio sam svedok starenja osobe koja me je odgajila i bila moj oslonac. To je za mene bilo snažno iskustvo. Takođe, ona je prolazila i kroz teške trenutke pa sam pomislio bi stvaranje filma bio dobar način da „pročistim“ njene borbe i iskustva i postavim ih u odgovarajuću perspektivu, što bi imalo i terapeutski efekat. Želeo sam da otkrijem što više o njoj. Kao filmadžija i fotograf veoma sam strastven u vezi sa ljudima, a ovde sam imao jednu meni veoma blisku osobu, tako da sam odlučio da joj se posvetim. Kada je postala ozbiljnija i rekla da želi da nestane, pomislio sam da je dobar trenutak da se vratim iz inostranstva i pozabavim se time“.
Za četvrtak u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije zakazano je svečano proglašenje nagrada 13. Beldocsa, i zatvaranje festivala. Za festivalske nagrade takmiči se 20 filmova u dve selekcije (srpski i međunarodni takmičarski), kao i svi filmovi iz Beldocs Teen programa, i kratki dokumentarni filmovi prikazani na festivalu. Nagrada se dodeljuje za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa kao i za najbolji film, kameru i montažu srpskog takmičarskog programa. Takođe, ove godine biće dodeljena i Beldocs online nagrada publike.
Festival će zatvoriti film „iČovek“ iz selekcije Fokus Norveška, politički triler rediteljke Tonje Hessen Schei, o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli.
Festival su pored fonda Kreativna Evropa Evropske unije podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije, Ambasada Holandije, fondacija Heinrich Böll Stiftung, Norveška ambasada, Italijanski kulturni centar, Austrijski kulturni forum, Gete Institut, Ambasada Švajcarske, Francuski institut, AC/E (Accion Cultural Espanola), Ambasada Izraela, Ambasada Slovenije, Norveški filmski institut, Slovenački filmski centar, Filmski centar Crne Gore, Bioskop Balkan i Fondacija „Saša Marčeta“.
