Juče je, u Domu omladine Beograda, u 14 časova održan program retrospektive, u okviru kojeg su bile projekcije filmova „Moć“, „Ljubav“ i „Kičma“ našeg reditelja Vlatka Gilića. Pored projekcija, organizovan je i razgovor o autorovim ostvarenjima.
Retrospektiva svih filmova jednog od najzanimljivih i najautentičnijih reditelja jugoslovenskog filma, kao i jednog od najznačajnijih dokumentarista sveta Vlatka Gilića je jedan od najznačajnijih događaja ovogodišnjeg 26. izdanja Festivala autorskog filma.
O autorovim delima govorili su Srđan Vučinić – umetnički direktor Faf-a, Andro Martinović – direktor Crnogorske kinoteke i Srdan Golubović – reditelj i predsednik Saveta Festivala.
Prema autorovoj želji, prvo je prikazan film „Moć“, a potom „Ljubav“ i „Kičma“. Između svakog od filmova, gosti su govorili o značaju i značenju Gilićevih ostvarenja.
„Gilić u ovom filmu uvodi odsustvo sakralnog sveta. Prikazuje senku sveta koji odlikuje poslušnost i strah, metaforu stanja uma u totalitarnom društvu; surogat sveta u kojem je nešto okrenuto naopačke“, rekao je Srđan Vučinić pre projekcije filma „Moć“.
Publika je u nastavku mogla da pogleda film „Ljubav“, za koji je umetnički direktor Vučinić naglasio:
„Film „Ljubav“ govori iz obrnute perspektive. Iz antropocentrične javlja se kosmocentrična perspektiva gde su ljudi umanjeni u prostoru, kao neka perpektiva mrava. Veoma je malo reditelja koji svoja dela rade na ovakav način. Možemo reći da je Giliću upravo ovakvo prikazivanje emocija između dvoje ljudi, obezbedilo mesto u Muzeju Moderne Umetnosti u Njujorku . Da bi, ukoliko dođe do nuklearne katastrofe, ljudima mogao da se objasni pojam ljubavi“.
Program retrospektive svih Gilićevih dela zaokružila je projekcija dugometražnog filma „Kičma“, koji je i bio inspiracija za ovogodišnji vizuelni identitet Festivala autorskog filma.
„Filmsko ostvarenje „Kičma“ prikazuje otuđenje i način na koji međuljudski odnosi funkcionišu kada se susretnu sa nepoznatim i opasnim. Možemo reći da je ovo uputstvo kojim ćemo se služiti i nakon ove pandemije koja nas je sada snašla“, zaključio je Vučinić.
Vlatko Gilić nije pristustvovao projekciji, kao što u poslednjih četrdeset godina ne daje intervjue i ne pojavljuje se u javnosti. Od njegovog poslednjeg filma, „Dani od snova“ iz 1980. godine, Giliću je punih četrdeset godina bilo onemogućeno da snima filmove. Međutim, i nakon toliko godina, prisustvo publike na jučerašnjoj retrospektivi dokazuje da se Gilićeva dela veoma cene i da publiku interesuju autorova filmska ostvarenja.
Ova velika i značajna retrospektiva napravljena je u saradnji sa Crnogorskom kinotekom, koja je obnovila i remasterizovala sve autorove kratke filmove.
