Novi film reditelja Olega Novkovića „ŽIV ČOVEK“ biće premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu u subotu 8. maja u 19 časova u Kombank Dvoran
Beogradski roker i nekadašnji član kultnog benda „Sinovi“ Igor Đelić-Đela (Nikola Đuričko), živi sa ženom Sunčicom (Nada Šargin), sa kojom ima dosta problema, ali i mnogo godina provedenih zajedno. U haosu svakodnevnice, usled jednog ženinog uznemirujućeg priznanja i novosti koje mu priređuje ćerka tinejdžerka, on shvata da želi da promeni svoj život. Odlučuje da počne sve ispočetka, a možda i pokuša da ispravi neke greške iz prošlosti. Međutim, nižu se nepredviđeni događaji koji ga odvode u drugom pravcu.
Ovo je emotivna priča o životu koji živimo i životu koji smo želeli da živimo. O posledicama grešaka koje svaki život sa sobom nosi. Priča o slobodi, ljubavi, porodici i spokoju.
KADA JE ČOVEK ŽIV – REČ REDITELJA
Ovo je priča o ljudima koji nikad nisu odrasli, ovo je priča o svima nama. O ljudima koji žude, o ljudima koji ne prihvataju ono što im je dato pošto nisu dobili ono čemu su sanjali. Film se dešava u dva dana, u one dane kada se probija proleće. Prvi dan se naslućuje, drugi dolazi svom silinom. Dok se sluti, ima se osećaj da postoji nešto što je jako blizu, samo što ga nisi uhvatio, lepota, istina, pravi život koji tek što nije počeo. Film je o grupi ljudi od skoro pedeset godina koji nikada nisu odrasli, a imaju svoju decu. To su ljudi koji misle da im je najlepše bilo nekada, to su ljudi koji i dalje čekaju da počne život, to su ljudi koji misle da žive slobodno, to su ljudi koji su sve promašili. Njih mori čežnja za životom i svaki dan, iznova i iznova oni pokušavaju da ugrabe nešto, samo da bi zaboravili da godine neumoljivo boraju njihova lica i troše njihova tela. Da svako živi ono što mu je dato a ne ono što bi hteo. Kada je čovek živ? O tome govori ova priča.
O PRODUKCIJI
Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko, producenti filma su dugogodišnji saradnici na mnogobrojnim projektima kao što su dugometražni igrani filmovi Hadersfild, Iz ljubavi, Otadžbina, Šavovi, i drugi. Film ŽIV ČOVEK je prvi projekat njihove nove producentske kuće.
Film je podržao Filmski centar Srbije a snimanje je počelo 1. juna 2019. godine, na lokacijama u Beogradu i okolini. Ovaj film je uspešna koprodukcija sa dugogodišnjim partnerima Ostlicht filmproduktion iz Nemačke, The Chouchkov Brothers iz Bugarske i do sada je obišao nekoliko svetskih festivala. Srpsku premijeru će imati u maju 2021. godine na FEST-u a bioskopska distribucija je rezervisana za 20. maj 2021.
ŽIV ČOVEK je veoma duhovita priča koja odiše originalnom harizmom o jednoj funkcionalno – disfunkcionalnoj porodici Igora Đelića Đele, bivšeg gitariste nekadašnjeg popularnog benda i pomalo narcisoidnog rokera.
Dobro poznat i uspešan spoj duhovitog prepoznatljivog jezika scenaristkinje Milene Marković, režije Olega Novkovića i fantastične glumačke, autorske i tehničke ekipe je bio preduslov za još jednu u nizu uspešnu saradnju.
O ovom filmu, producenti su rekli: „Mislim da smo imali savršenu glumačku podelu i apsolutnu simbiozu. Trudili smo se da napravimo skladnu atmosferu na setu u kojoj se svi osećaju podjednako dobro i zadovoljno i da su deo velike filmske porodice Živog čoveka. Zahvaljujući dobrim pripremama, dobroj organizaciji i atmosferi ekipa je dolazila sa radošću na posao i svi su verovali u film koji pravimo. Radilo se brzo, skladno i sa jako puno ljubavi što je i najveća satisfakcija za nas producente. Verujemo da će publika uživati u našem filmu kao što smo i svi mi dok smo ga pravili.
Zahvalni smo svima koji su bili deo ovog projekta i zaslužni da ovo bude jedno dragoceno iskustvo.“
GLAVNI LIKOVI
Nikola Đuričko (Đela)) i Nada Šargin (Sunčica) su sjajno odigrali glavne likove u filmu ŽIV ČOVEK, i slobodno možemo reći će gledaoci kroz svaku scenu biti sve ubeđeniji da su uloge pisane isključivo za njih dvoje.
Svoje likove, naši glavni glumci ovako opisuju:
Nikola Đuričko: “Đela je jedan veoma specifičan lik ali u svoj svojoj jedinstvenosti ima u njemu nečeg univerzalnog. Na prvu loptu se čini da on ima krizu srednjih godina ali ima tu mnogo više nekih slojeva i kriza. On preispituje svoj život, suočen sa svakodnevicom i porodičnom rutinom. U potrazi je za nekim novim izazovom, oseća se kao trkački auto koji stoji prašnjav u graži, oseca da mu život prolazi, da se odvija negde izvan njega i da mu izmiče. Potrebu za ljubavlju, uzbuđenjem i za smislom, kao i svi mi traži negde ‘’napolju’’ izvan svog vidokruga i ne shvata (ili shvati na kraju filma) da je ono što je važno i jedino vredno življenja sve vreme ispred njegovog nosa.”
O liku Sunčice, Nada Šargin je rekla: “Živa je.Voli sebe. Živi po principu da je ona Sunce, a svi ostali su planete. Žestoka je. Iskrena. Baraba. Bila je uvek glavna u društvu. Posvećivali su joj pesme. Volela je drogu, ali sebe ipak više. Misli da sve zna. Voli i odgaja svoju porodicu na svoj način. Impulsivna je. Osvetoljubiva. Sve iz sebe izbacuje. Sve pokazuje. Žilava je. Izdržljiva. Preživela bi i nuklearni rat.”
O tome da li je unosio neke promene u lik, Nikola kaže : “Nisam. Znate, Milena vrlo sočno i precizno piše svoje likove tako da sam sve imao u scenariju. Imao sam sreću da ranije radim sa Milenom u pozorištu i da se divim i uživam u njenoj poeziji, ali ovo nam je prva filmska saradnja. Pošto je Đela bivši muzičar puno smo pričali o muzici za ovaj film, zajedno znamo puno gradskih likova jer se krećemo u sličnom krugu ljudi, pa smo mogli i da dodajemo neke finese i reference koje su nam zajedničke. Zanimljivost je da smo napisali jednu pesmu za film Milena i ja, ona tekst a ja muziku, naravno Voja Aralica je sve to izaranžirao i podigao na viši nivo. Vojina muzika za film i pesme su u punom smislu zaokružile ovaj film.“
Svoju saradnju sa rediteljem Đuričko ovako opisuje: Sa Olegom je zaista privilegija raditi. On je autor veoma istančanog ukusa i sa jasnom vizijom kakav film želi da napravi. Ponekad je beskompromisan ali to daje njegovim filmovima specifičan rukopis i autorski pečat. Sa velikim uživanjem sam išao na probe, razgovore, kostimske probe i čitajuće sa kolegama. Probali smo i u kući gde smo snimali nekoliko scena. Milina je bila videti i mlade kolege koje su se na taj način upoznale sa filmom i uživanje je bilo raditi sa njima. Oleg razume važnost da postoji vreme za probe i da glumac može pre samog snimanja da istraži i da se temeljno pripremi za ulogu. Zaista sam uživao u našoj saradnji.
Sa nestrpljenjem očekujem premijeru filma i bioskopski život i nadam se da će publika zavoleti ovaj film jer smo ga svi, i mislim zaista svi, pravili sa puno ljubavi, pažnje i radosti.”
O saradnji sa autorskom ekipom filma, Nada Šargin je rekla: “Scenario je nešto drugačiji nego dosadašnji Milenini. Ima nešto više svetla u njemu. Ima malo više humora. To mi je sve bilo zabavno. Sa Olegom to mi je četvrti projekat. On uvek dođe sa analizom lika, punom i jasnom, on takve likove i ljude voli i razume.”
Odnos Đele i Sunčice, koji u svakoj sceni filma otkrivamo i spoznajemo sve dublje i dublje, glavni glumci objašnjavaju na vrlo zanimljiv način.
Nikola Đuričko njihov odnos opisuje kao dinamičan: “Njih dvoje žive preko dvadeset godina zajedno, i radije bi se i svađali samo da im nije dosadno. Oni nisu emotivno sazreli, kao da su se zaglavili u jednom trenutku svog razvoja, a nezdrave navike mladosti svakako nisu doprinele opštem stanju ali se oni na neki neverovatno naporan način ipak vole i ne mogu jedno bez drugoga. Mislim da ima dosta rutine ali i jednog dogovora o nenapadanju koji održava mir. Nažalost godišnjica smrti dragog i važnog prijatelja postaje okidač za početak kraja. U tom odnosu Sunčica je dominantna i bilo je, kao i uvek, uživanje igrati sa Nadom Šargin, Njena Sunčica je najblaže rečeno pravi rolerkoster emocija i bez nje nisam siguran da bi moj Đela bio moguć.”
Nada Šargin na sebi svojstven način objašnjava odnos glavnih likova: “Nikola i ja smo odlično sarađivali na Rodama i iako su ovi likovi drugačiji i njihov odnos smo opet lako radili. Znamo se i iz Jugoslovenskig Dramskog iz nekoliko predstava. Drugari smo. Odnos Sunčice i Đele,,rokerskog para u srednjim godinama je složen i problematičan,ali i zabavan i ljubavan. Oboje imaju neke svoje krize, neostvarene snove i oboje se suočavaju sa prolaznošću. Ali izgledamo strava, kostim je rokerski i iako je rokenrol već dugo vremena nekako u pozadini repa,popa i folka, taj stil će uvek biti kul i seksi i Sunčica i Đela će uvek biti face!”
ZAKLJUČAK REDITELJA
Ovo je priča o zbunjenom sredovečnom čoveku koji se i dalje traži, o čoveku koji je i dalje mladić i biće mladić do smrti i posle smrti. Ovo je priča o trenutku posle buđenja iz smrti, gde taj čovek odluči da prihvati svoj život i da ga da drugima. Đelina i Cerina grupa se zvala SINOVI. Đela i Cera dele sina Vukana. Proleće je, mace su u vazduhu. Nije važno kako smo živeli, nego je važno kakav ćemo život ostaviti svojoj deci.
