U okviru 28. Festivala evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 17. do 23. jula na Paliću i u Subotici, biće predstavljene selekcije Novi evropski dokumentarni film, koji donosi najbolje dokumentarce s evropskog kontinenta, kao i Eco Dox, program baziran na dokumentarnim ostvarenjima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Selektor oba programa je Igor Toholj.
U selekciji Novi evropski dokumentarni film biće prikazani filmovi „Antigona – kako se usuđujemo!” slovenačkog reditelja Janija Severa, svojevrsni politički esej o evropskoj demokratiji danas; „Felinopolis” italijanske rediteljke Silvije Đulijeti, koji otkriva 40 godina stare snimke sa filmskih setova legendarnog Federika Felinija; letonsko-češka produkcija „Gorbačov. Raj” u režiji Vitalija Manskog o jednom od najpoznatijih političara 20. veka Mihailu Gorbačovu; španski film „Interegnum” (režija: Fernando Gómez-Luna i César Souto Vilanova) koji tematizuje konverzaciju između dvoje ljudi na različitim kontinentima, u vreme aktuelne globalne pandemije; i „Nova smena“ češkog reditelja Jindriha Andrša, o rudaru koji je nakon zatvaranja rudnika uglja u procesu prekvalifikacije za kompjuterskog programera.
O ovoj selekciji Igor Toholj kaže: „Autori aktuelnih evropskih dokumentaraca su itekako zapitani nad današnjom Evropom i upozoravaju – da je tranzicija istočnoevropskih društava u neoliberalni kapitalizam poprimila karakter parodije, današnji hibridni politički sistemi i likovi koji u njima figuriraju ne ulivaju poverenje, a da vrednosti do kojih držimo umnogome zahtevaju preispitivanje i reinterpretaciju, baš kao i dekodiranje antičkih mitova na čijem razumevanju počiva evropska kultura. Sa druge strane, neki autori nude intimistički, epistolarni pogled na ljudsku komunikaciju tokom pandemijskog lokdauna, kao kreativni odgovor ili poetičnu terapiju posledica strašnog šoka koji je potresao čovečanstvo“.
Selekcija Eco Dox predstaviće ostvarenja „Algoritamsko ostrvo” gruzijske rediteljke Tekle Aslanišvili, „Ptice Amerike” američkog reditelja Krega Lukasa, poljsko ostvarenje „Kovid-19: Svet u opasnosti” (režija: Jarosław Jabrzyk & Łukasz Ruciński), „Voda života” češkog reditelja Pavela Boreckija, „Supa od jastoga” španskog reditelja Pepea Andreua, „Metaplazma: slučaj ptica” Nemanje Babića, „Obično čudo-Stublaja” Branka Lazića, „Lični život rupe“ češkog reditelja Ondřeja Vavrečke, i „Ukradena riba” poljske rediteljke Gosia Juszczaka.
Igor Toholj je obrazložio i svoj izbor za program Eco Dox: „Ovogodišnja selekcija ekoloških dokumentaraca po prirodi stvari u centar pažnje stavlja niz tema koje svedoče o davno poremećenom odnosu ljudske populacije prema prirodnim resursima i živom svetu. Mada je inače jasna slika čiji sadrzaj sve vise interesuje i zaokuplja paznju evropskih dokumentarista zamagljena Covid-19 pandemijom, temom svih tema u ovom trenutku, svi delovi u mozaiku ovogodišnjeg programa reflektuju jasnu poruku i ideju o tome da nam nije ostalo još mnogo vremena za osvescivanje trenutne, vrlo dramaticne pozicije u kontekstu prirodnog okruženja”
Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije. FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.
Izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise, Festival evropskog filma Palić želi da dokaže, u skladu sa vrednostima koje više od dve decenije aktivno promoviše, da svaki pokušaj emancipacije i obnavljanja kritičke svesti ima dubokog smisla.
