Četvrtog dana Festivala evropskog filma Palić, 20. jula, na Velikoj terasi na Paliću održana je promocija knjige „Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja“ Slobodana Šijana, u izdanju Filmskog centra Srbije. Ova antologija donosi izbor tekstova u kojima naši i regionalni pisci, neretko iz veoma lične perspektive, pišu o fenomenu filma.
Slobodan Šijan, naš proslavljeni reditelj i autor antologije, na promociji je govorio o nastanku knjige: „Ta knjiga je sazrevala u meni i tražila svoju formu takoreći decenijama, otkad sam prvi put pročitao „Mrtvi ugao“ Aleksandra Tišme i ostao na neki način fasciniran otkrićem da se o filmu može tako pisati. U toj noveli jedan depresivni mladi čovek u posleratnom dobu uđe u bioskop i gleda neki američki film, a Tišma ulazi u minucioznu analizu svih detalja njegovog doživljaja tog filma. To je meni bilo jako uzbudljivo. Onda sam počeo, kad čitam zbirke pripovedaka, da gledam ima li još nešto slično. Vremenom se toga prilično nakupilo. U jednom trenutku sam pomislio da bi bilo dobro napraviti antologiju takvih tekstova, jer je to nešto drugo od filmske kritike i eseja. To je prozno svedočenje o životu filma kod nas, i o našem doživljavanju filma„.
U knjizi se nalaze tekstovi Ive Andrića, Branislava Nušića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Boška Tokina, Miloša Crnjanskog, Bogdana Tirnanića, Aleksandra Petrovića, Danila Kiša, Dubravke Ugrešić i drugih. Na gotovo 500 stranica, antologija „Pisci u bioskopu“ sadrži pripovetke, odlomake iz romana, dnevničkih ili memoarskih zapisa, novinske članke i druge tekstove u kome pisci, novinari i filmski stvaraoci, iz različitih uglova, daju svoje viđenje sedme umetnosti od njenih početaka pa sve do danas.
Slobodan Šijan je govorio o utisku koji su na njega ostavili pisci zastupljeni u antologiji: „Ne radi se toliko o samom viđenju filma, nego o njihovom svedočenju, o snažnom prisustvu i delovanju filma na formiranje njihove ličnosti i svih nas. To je suština. Svedočanstvo o značaju filma za čitav jedan vek, koji možemo nazvati i vekom filma. Meni su najznačajniji bili oni književni tekstovi koji su se najdublje posvetili tome. Tu svakako mislim na „Panoramu“ Andrića ili na roman „Senke na zidu“ Radoslava Petkovića. Naravno, tu je i Tišma“.
Slobodan Šijan je govorio i o istorijskim razdobljima zastupljenim u antologiji. „Ja sam je izdelio na određene karakteristične periode – pre filma, otkrovenje filma, pa avangarda. To je značajan period, jer je film među intelektualcima bio najpre prihvaćen od strane avangardnih umetnika. Oni su verovali u novo doba posle Prvog svetskog rata i pridavali su veliki značaj toj novoj umetnosti. Posle toga dolazi do supremacije ton filma, čak i zabavnog filma, ali je zanimljivo da sam nalazio tekstove koji su opisivali šta se dešavalo sa bioskopima i sa filmom i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Zatim je tu i savremena generacija pisaca kod koje je film najprisutniji, ne toliko kao senzacija koliko kao neizbežno svakodnevno iskustvo. Moja knjiga pokriva period negde do raspada Jugoslavije, zajedno sa svedočenjima dnevničkog i proznog tipa o tom raspadu“.
Doajen domaće kinematografije, koji je i sam bio laureat nagrade „Aleksandar Lifka“ na 23. Festivalu evropskog filma Palić, prokomentarisao je značaj ove manifestacije: „Mislim da je festival sebi obezbedio značajno mesto na evropskoj festivalskoj sceni, naročito južnoevropskoj. Ima dobar koncept i što se tiče nagrada. Dopada mi se pariranje međunarodnih uglednih autora i domaćih autora, što nama diže vrednost“.
PHOTO: Ivica Vojnić
