Danas je u Kombank dvorani svečano zatvoreno 27. izdanje Festivala autorskog filma projekcijom „Žurnala o Želimiru Žilniku“ autora Janka Baljaka. Pre projekcije, dodeljene su i nagrade najboljim filmovima, a publika je imala priliku i da vidi deo atmosfere sa filmske ture Gorana Markovića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo.
Prva je dodeljena nagrada za najbolji snimateljski rad „Aleksandar Petković“ o kojoj je odlučivao žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije, u sastavu Miloš Spasojević, Vojislav Gelevski i Predrag Bambić. Nagradu je ispred ovog žirija proglasio Predrag Bambić, a dodeljena je Pablu Paniagui, direktoru fotografije bolivijskog filma „Veliko kretanje“.
„Pablo Paniagua se snimajući ‘Veliko kretanje’ hrabro upustio u istraživanje granica estetike filmske slike i filmskog jezika unevši u izabrani prosede elemente estetike različitih filmskih rodova. Na vrlo kreativan i retko viđen način koristeći estetske karakteristike odabranog klasičnog filmsko-tehnološkog procesa, on hrabro ulazi u eksperiment i čini otklon od okvira kanonizovanog manira u kojem se najčešće kreće estetika autorskog filma, istražuje izražajna sredstva i time proširuje horizonte filmskog izraza donoseći autentično viđenje i interpretaciju društveno angažovane teme, što čini izuzetno dostignuće kojim se izdvaja iz mnoštva filmova slične tematike“, obrazložio je Bambić.
Pablo Paniagua nažalost nije mogao lično da primi nagradu, ali se zahvalio putem video poruke.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
Odluku o nagradi prof. Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u čast Slavka Vorkapića dodelio je Miroljub Stojanović za završnu scenu filma „Opuštanje pesnica“ autorke Kire Kovalenko.
Prema Stojanovićevom mišljenju, ovaj film osim što je vizuelna bravura najpribližnije odgovara ideji totalnog filma i onome što je imanentno i Vorkapiću i prof. Petriću.
Žiri Hrabrog Balkana ove godine je radio u sastavu Jelena Spaić, kustoskinja, Ivan Ramljak, reditelj i Nebojša Jovanović, filmski teoretičar i istoričar. Oni su dodelili specijalno priznanje filmu „koji nas stilski nadahnuto i precizno upozorava da smo nekad u najdubljem egzilu upravo kada nam se čini da smo svoji na svome, odnosno da je domovina ili otadžbina nekad najveća tuđina.“ U pitanju je film „Raseljeni“ Samira Karahode.
Nagradu za najbolji film u selekciji Hrabri Balkan ovaj žiri dodelio je filmu „Zemlja toplih voda“ Ivana i Igora Buharova jer je, prema rečima žirija „divan, beskompromisan, entuzijastičan, taktilan, nežan i hrabar.“ Ivan i Igor Buharov zahvalili su se za ovu nagradu video porukom.
Žiri takmičarskog programa radio je u sastavu Šejla Kamerić, Bojan Vuletić i Zigfrid, a dodelili su čak dva specijalna priznanja, kao i nagrade za najbolji scenario i najbolju režiju i Grand prix festivala.
„Želeli bismo da se zahvalimo selektorima na izuzetno dobroj selekciji festivala koja pokazuje jačinu savremenog autorskog filma 2020/21 godine. Pohvala i organizatorima i umjetničkom savjetu festivala koji su sastavili ovako raznovrstan žiri u kome smo imali privilegiju da kroz različite pristupe i diskurse debatiramo selekciju i dođemo do zajedničkih odluka“, rekla je članica žirija Šejla Kamerić.
Specijalna priznanja dobili su filmovi „Konačna sloboda“ Sebastijana Majzea i „107 majki“ Petera Kerekeša.
„Osim što se radnja oba filma dešava u zatvoru, oba filma govore o ljubavi i žrtvi i okrutnom svijetu koji treba da korigiramo“, dodala je Kamerić.
Nagradu Gordan Mihić za najbolji scenario žiri je dodelio Kiri Kovalenko za film „Opuštanje pesnica“, film „koji nas nikada ne pusti“.
Za najbolju režiju nagrađen je reditelj Kiro Ruso za film „Veliko kretanje“. Autor se za dodeljenu nagradu zahvalio video porukom.
Za „precizno i smelo režiran uznemirujući i emotivan prvenac“, film „Perje“, Omaru el Zohariju dodeljen je Grand prix 27. Festivala autorskog filma.
Nakon dodeljenih nagrada, publici se obratio i Janko Baljak, reditelj filma „Žurnal o Želimiru Žilniku“ koji je zatvorio ovogodišnji FAF.
„Hvala vam što ste u ovako velikom broju došli da pogledate film ‘Žurnal o Želimiru Žilniku’. To je film koji smo sa puno ljubavi i strasti radili prethodne tri godine, jedno veliko putovanje po zemlji koje više nema i po stvaralaštvu Želimira Žilnika, jedinstvenog filmskog autora. U ovom filmu videćete, između ostalog, i priču o njegovom filmu ‘Sloboda ili strip’ koji je pre 50 godina cenzura zabranila, zaplenila kopiju i koji je Žilnik pre izvesnog vremena uspeo da pronađe i nastavi rad na njemu. Kako je život vrlo često zanimljiviji od filma, pre par dana Žilnik je ponovo cenzurisan i taj film i dalje stoji na ledu, bez nade da se završi u dogledno vreme. U jednom istom danu UO Filmskog centra Srbije uspeo je da cenzuriše ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo, Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Moram da kažem da je to nešto na čemu bi pozavideli sigurno i cenzori iz Žilnikovog vremena. Zapravo, ceo ovaj film i ceo ovaj festival govore nam o tome koliko je potraga za slobodom, kojoj je čitav svoj opus Želimir Žilnik posvetio, duga, vrlo često osuđena na neuspeh i koliko je možda nekad sama ta potraga važnija od osnovog cilja kome smo se jako malo nažalost svih ovih godina primakli“, rekao je Baljak.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
