Naš proslavljeni glumac Nikola Đuričko kao dete bio je fasciniran atletikom. Svoju ljubav prema kraljici sportova pretočio je u treniranje, a kasnije i u društvenu igru „Atletika“ koju je osmislio, kako bi prikazao svu raznolikost disciplina i simulirao uzbuđenje atletskih mitinga. I sam se oprobao u gotovo svim disciplinama, a omiljena mu je višeboj koju će sa uživanjem da prati na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu u atletici koje se održava u Beogradu od 18. do 20. marta. Kako sa porodicom trenutno živi u Los Anđelesu, gde gradi inostranu karijeru, spektakl u Areni gledaće putem direktnih prenosa i društvenih mreža.
„Ne znam kako će to da izgleda zbog razlika u vremenskim zonama, ali pratiću reportaže, snimke, sve do čega budem uspeo da dođem. Volim atletiku i Svetsko prvenstvo je nešto što se ne propušta, pogotovo kada se održava u mom rodnom gradu,“ kaže Đuričko.
Do sedmog marta će trajati mogućnost da se srpski atletičari kvalifikuju za učešće, i sve su prilike da će publika moći na delu da vidi nove nade naše „kraljice sportova“ uz imena koja su poznata širom sveta.
„Ivana Španović je uvek bila najbolja kada je najvažnije. Siguran sam da će tako da bude i ovog puta i navijam za nju. Svima u timu Srbije šaljem veliku dozu podrške, uz citat Majkl Džordana koji me najviše motiviše: Počinje sa teškim i napornim treninzima, a završava se sa šampanjcem!“
Kada se kaže „atletika“ koja je vaša prva asocijacija?
Olimpijske igre, trčanje počasnog kruga sa zastavom, umorni brzohodač koji poslednjim atomima snage završava svoju trku, bosonogi Abebe Bikila kako pobeđuje maraton, Jusein Bolt koji usporava na 100m i ipak obara svetski rekord…
Da li ste bili u situaciji da se lično oprobate u nekoj od atletskih disciplina?
Atletiku sam trenirao godinu dana tako da nisam imao disciplinu, nego neki opšti trening. Probali smo skoro sve sem skoka sa motkom. Mislio sam da sam idealan za srednje pruge, ali to je bilo samo moje laičko nadanje. Pamtim najviše trčanje uz i niz tribine “Marakane“ i kako su nam se tresle noge posle treninga meni i bratu u autobusu.
Koji disciplinu najviše volite da ispratite, a koja vam je najizazovnija?
Sve discipline imaju svoje zanimljivosti, ali ako moram da biram, onda bi to bio višeboj. Meni se čini da je najizazovnija – skok motkom, a moguće da je to zaostavština Segeja Bupke na moju generaciju.
Autor ste društvene igre „Atletika“ koju ste posvetili deci sa ciljem da na lak i zabavan način upoznaju osnove atletskih disciplina i njihova pravila. Šta je bilo presudno u Vašoj odluci da baš ovaj sport popularizujete među decom?
Pravio sam „bord gejm“ sa temom atletike još kao klinac. Voleo sam uzbuđenje atletskih mitinga i veliku raznolikost disciplina i želeo sam da to prenesem u igru. Tu moju staru igru sam usavršavao desetak godina sa prijateljima i na kraju sa mojom decom. Činilo mi se da smo našli pravu formu i jednostavnost, a da barem delimično simulira uzbuđenje atletskog mitinga. Izdavačka kuća Vulkan je podržala moju ideju i tako je nastala “Atletika“.
Kako je tekao proces osmišljavanja koncepta igre i da li ste uspeli da dođete do povratnih reakcija najmlađih?
Moja je želja bila da igru može da igra cela porodica od 6 do 76 tako da nije samo za decu nego igra za decu i matore zajedno. Nažalost, nemam povratnih informacija kako se najmlađima dopada ali niko se nije ni zvanično žalio tako da biram da verujem da se ljudima sviđa, zaključuje Nikola.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
