Treći po redu celovečernji igrani film srpskog reditelja Miloša Pušića, naslovljen „Heroji radničke klase“ i nastao uz podršku i Filmskog centra Srbije, nedavno je svetsku premijeru imao u „Panorami“, zvaničnom programu prestižnog Berlinskog filmskog festivala, a prethodnih dana stizale su kritičarske pohvale za ovo ostvarenje koje ćemo premijerno u našoj zemlji imati prilike da pogleda već u sklopu programa predstojećeg izdanja beogradskog FEST-a.
U svom prikazu ovog filma za Skrin Dejli (Screen Daily) Li Maršal navodi i da je „treći po redu film srpskog reditelja Miloša Pušića mogao da bude smešten bilo gde u svetu gde kombinacija pohlepe i nezauzdane vlasti stvara toksičnu atmosferu prezira prema pravima radnika. Ali ovaj film sjajno koristi svoju stvarnu, glavnu lokaciju – polovično dovšrena grdosija od zgrade funkcioniše kao mračna pozornica na kojoj se na savremen postavlja neka od grčkih tragedija.“ On dodaje da je to „čudan, razglobljen film koji prelazi žanrovske granice i registre tonova priče pre nego što iznenada zarobi gledaoce u sedištima im u napertoj završnici… Lagano postaje očigledno da, ukoliko bismo morali da ovaj Pušićev začudni film stavimo samo u jedan odeljak, on bi onda morao da bude označan kao mračna i opora satira.“
A kritičar Vladan Petković u prikazu za portal Cineuropa ukazuje da je „Pušić isporučio besan, pankerski iskaz ovom svojim spojem društvene drame, komedije i trilera koji se kreće i po teritoriji poetike Želimira Žilnika, ali i uspeva da se nametne kao samosvojna zver nespremna za kompromise.“ Petoović pojašnjava da Žilnika i Pupića u analogiju dovodi njihov „spoj žanrovba i glumaca i naturščika, taj pristup „kameru u šake i snimaj“, naklonost prema ljudima sa margine, kao i neustrašivo humanistički i antiautoritativni stav.“ On je istakao i da „sudeći prema ranijim Pušićevim filmovima (Jesen u mojoj ulici i Odumiranje) niko nie očekivao ovaj sirov, srditi uf+darac u lice drušvu.
Kritičar Džordan Mincer u prikazu za The Film Verdict iznosi sud je „ova Pušićeva dramedija iz domena onoga što se zbiva na radnim mestima na intrigantan način prikazala zahuktalu korupciju koja razara i srpsku visoku klasu i klasu radnika.“
Nikol Latajan u prikazu na kritičarskoj platformi ICS Film ističe da „postoji nešto jezivo univerzalno u vezi sa filmom Heroji radničke klase. Prvenstveno jer je kapitalizam osvojio kontrolu nad većim delom, ako ne i nad čitavim svetom, pa je postavku ovog filma moguće izmesti na bilo koju tačku planete, a da ono što sledi ostane nepromenjeno. Upravo putem ovih malih priča, nadajmo se, razgovor može da otpočne, a da onda odjek postane tako glasan da poruka može da stigne i dalje od ušiju ciljane publike. A možda, samo možda, to može da se završi velikim praskom.“
Miloš Pušić je povodom skorašnje premijera svog filma na Berlinalu za sajt Filmskog centra Srbije rekao sledeće: „Posle veoma dugog i zamornog procesa rada na filmu, poziv iz Berlinala je došao kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Ponosan sam da smo pozvani na ovako važan festival. Nikada se nisam osećao toliko slobodan kao kada sam snimao ovaj film i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. Heroji radničke klase nikada ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinu je pobeda svih nas.“
Zvanični sinopsis otkriva pojedinosti ove filmske priče: Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog investitora. Zadatak joj je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu. Radnici su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava. Situacija se komplikuje a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt. Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.
Film „Heroji radničke klase“ je nastao u okrilju Pušićeve produkcijske kuće Altertise, a na scenariju su, pored reditelja/producenta Pušića, radili njegovi provereni saradnici Dušan Spasojević i Ivan Knežević. U ekipi filma se nalaze i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski. Film su montirali Ivan Knežević i Miloš Pušić.
Pored i Jasne Đuričić, koja je nedavno za ulogu u fimu „Quo Vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu, u „Herojima radničke klase“ glume Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević i drugi. „Heroji radničke klase“ su nastali uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Filmskog centra Srbije. Film traje 85 minuta.
Miloš Pušić je rođen 1980. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je sada i zaposlen u zvanju docenta. Režirao kratki igrani film „Uspavanka za dečaka“ (2007), nakon čega su usledila dva dugometražna ostvarenja: „Jesen u mojoj ulici“ (2009) i „Odumiranje“ (2013). Pušić je producirao film „Moj jutarnji smeh“ (2019) Marka Đorđevića.
Foto: Promo
