Nemački film “Ispovesti varalice Feliksa Krula” (2021) prema istoimenom romanu (1954) Tomasa Mana, u režiji Detleva Buka, biće premijerno prikazan danas na 50. FEST-u u programu “Gala” u Kombank dvorane i kasnije u Dvorani kulturnog centra Beograda.
Gost festivala je upravo nemački režiser koji u bogatoj filmografiji ima i 90 glumačkih projekata na filmu i televiziji, i oko 30 rediteljskih potpisa.
Detlev Buk je danas na konferenciji za novonatre izjavio da mu je veoma prijatno u Beogradu, koji ima veoma zanimljiva mesta, kao što je “fascinantno ušće reke Save i Dunava”.
“Kada stignete na festival u novi grad, to onda ima sasvim drugačiji aspekt nego kada taj grad posećujete kao turista. Ipak ste onda upućeni na ljude iz branše, svi zajedno gledate filmove, drugačija je atmosfera. Veoma mi se dopalo na otvaraju FEST-a sinoć, drugačiji je osećaj zaista nego da sam došao sam u Srbiju da je istražujem”, rekao je režiser i glumac.
Glavne uloge u novom filmu o Feliksu Krulu tumače Janis Nivohner, Katja Flint, Petra Bernt.
Ekranizacija čuvenog romana Tomasa Mana opisuje Pariz, sa početka 20. veka.
Feliks Krul je zgodan mladić koji ima izuzetan dar da se transformiše i prilagodi kako bi ostvario cilj da dosegne višu društvenu lestvicu. Dok radi u luksuznom hotelu, upliće se u ljubavni trougao u kojem spoznaje najveću priliku za napredovanje.
Reditelj smatra da su varalice i danas veoma u trendu, zapravo primamljive u svim društvima, sistemima, i atraktivni su za snimanje filma.
“Jezik Tomasa Mana je vrlo neobičan, specifičan, niko ne govori i ne piše kao on. U pitanju je njegov nedovršen roman, što je onda bio poseban izazov. Moj scenarista Daniel Kelman i ja smo onda pristupili drugačije ovom projektu, u samoj adaptaciji dela. Jednim delom je to autentičan rukopis i jezik Tomasa Mana, a dobar deo to je dramaturški stil Kelmana”, objasnio je reditelj Buk.
Autor filma je otkrio da su mu producenti ponudili da radi ovaj film kao rimejk, jer postoji već nemačka verzija dramatizacije tog romana, a on obično ne radi obrade već postojećih ostvarenja.
Onda je pristupio filmu kao realizaciji još jedne verzije oživljavanja tog romana, a ne toliko kao da snima rimejk.
“Saradnja sa glumcima je bila odlična, stvorila se dobra hemija među njima, gde nije bilo očekivane sujete, surevnjivosti, nisu se borili ni pitali ko će od njih dobiti više mesta u sceni, krupan kadar i slično”, opisao je režiser stvaralački proces na snimanju filma.
Tomas Man, autor remek dela kao što su romani “Budenbrokovi”, “Čarobni breg”, “Smrt u Veneciji”, “Doktor Faustus”, kruniše svoj obimni romaneskni rad upravo pričom o Feliksu Krulu.
Kako su pisali književni stručnjaci – teoretičari, jezička elegancija ove izmišljene autobiografije, njena ironična dvosmislenost, kao i događaji u kojima Feliks Krul učestvuje, dokazuju da je „bog lopova“.
Junak je „paket svih zanata“ koji je u stanju da se nosi sa svakom novom i neočekivanom situacijom.
Nijedno drugo delo nije okupiralo Tomasa Mana u tako dugom periodu kao roman o Feliksu Krulu: nastajao je decenijama, od 1910. do objavljivanja 1954, i na taj način pratio je gotovo čitav književni život autora.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
