Filmske radionice DokSrbija@Martovski osmišljene su kao jednodnevni program u okviru ovogodišnjeg Martovskog festivala, tokom kojeg će učesnici imati priliku da se upoznaju sa aspektima dokumentarnog filma, o kojima će govoriti neki od najznačajnih savremenih filmskih autora kod nas. Radionice će podrazumevati panel diskusije i masterklas predavanje.Zamišljene kao razmena znanja, iskustava i ideja, radionice su namenjene mladim budućim filmskim autorima jednako kao i iskusnim filmskim profesionalcima iz oblasti kratkog i dugometražnog dokumentarnog filma.

Jednodnevna radionca fokusirana je na proces izgradnje lika u dokumentarnom filmu, ličnu istoriju i sećanje kao polazište za dokumentarni film, ali i diskusije o izazovima montaže dokumentarnog filma i interdisciplinarnim pristupima filmu.

Zainteresovani za učešće treba do 30. marta da pošalju prijavu: ime, prezime i kratku biografiju, na mejlove [email protected] i [email protected] ili da popune formular na OVOM LINKU.

Program će biti održan uživo, 2. aprila 2022. u Domu omladine Beograda, a učešće je besplatno.

**********************************************************************************

RASPORED RADIONICE:

11:00-12:30 Panel diskusija

„Vizuelno i senzorno: antropologija i etnografija u savremenom dokumentarnom filmu“

Učestvuju: Relja Pekić (Centar za vizuelnu antropologiju) i Tamara Drakulić (rediteljka)

Moderator: Tea Lukač (rediteljka)

13:00-14:30 Predavanje

„Izgradnja lika u dokumentarnom filmu“

Predavač: Srđan Šarenac (reditelj i producent)

15:00-16:30 Panel diskusija

„Lična istorija i sećenje kao osnova za dokumentarni film“

Učestvuju: Mihajlo Jevtić (reditelj), Tea Lukač (rediteljka), Marko Grba Singh (reditelj)

17:00-18:30 Panel diskusija

„Sredićemo to u montaži“

Učestvuju: Nataša Pantić (montažerka), Dragan Von Petrović (montažer), Vanja Kovačević (montažerka)

**********************************************

Relja Pekić

Vizuelni antropolog iz Beograda, posvećeni zaljubljenik u antropologiju, filmove i fudbalski klub Partizan. Završio je master studije iz etnografije i antropologije. Njegovo naučno interesovanje fokusirano je na vizuelnu antropologiju, antropologiju sporta, turizma, primenjene antropologije i senzorne etnografije. Urednik je magazina „Vizantrop“, posvećenog interdisciplinarnom audiovizuelnom istraživanju, vituelnoj antroplogiji i etnografskom filmu. Autor je nekoliko kratkih etnografskih filmova koji su prikazani na etnografskim festivalima u Ljubljani, Zadru, Pragu, Beogradu, Prizrenu, Moskvi i Skoplju, a za film „Kulturna raskršća“ (2013) primio je nagradu za najbolji studentski film u okviru SEF festivala u Hrvatskoj. Osnivač je radionica „Škola vizuelne antropologije“ u Beogradu, a učestvuje i kao predavač na mnogim seminarima i konferencijama širom Balkana.

Tamara Drakulić

Diplomirala je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu. Master studije završila je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, radom na istraživanju prirode veze koju raspoznaje između intimnog sveta pojedinca i različitih aspekata filma i filmskog jezika. Snimila je četiri dugometražna filma, koja su učestvovala u zvaničnim, takmičarskim selekcijama značajnih svetskih filmskih festivala. Vodi domaću, vegetarijansku kuhinju, „Kutijica“, u kojoj i kuva.

Povezana vest:  Brus Vilis u pratnji supruge na premijeri filma „Dobar dan da se umre muški" na Berlinskom filmskom festival (FOTO)

Tea Lukač     

Radeći u različitim poljima od filma do video arta režirala je kratke igrane filmove, dokumentarce, muzičke spotove i izlagala radove na izložbama. Njen rad je do sada putovao na mnogobrojne festivale uključujući Trst, Jihlavu i Dok.fest Munchen. Član je udruženja DOKSrbija i alumni EX Oriente programa. Njen debi film, konceptualni dokumentrac „Koreni“ premijerno je prikazan na festivalu u Karlovim Varima, u trakmičarskoj selekciji „East of the West„. Izabrana filmografija: „Koreni“ (2021, 80′, premijera na 55. KVIFF, nagrada za najbolju kameru na IDFF Beldocs), „Pripadnost“ (2020, 50′, nagrada za najbolju kameru na IDFF Beldocs)

Srđan Šarenac

Nagrađivani reditelj i producent, sa 24 godine iskustva u režiji i produkciji. Vlasnik je producentske kuće Novi Film. Koproducent filmova: „NEBESA“ (r. Srđan Dragojević, Locarno film festival 2021 – nagrada žirija mladih), „MATER“ (r. Jure Pavlović, Black Nights Talinn 2019), „THE ROAD MOVIE“ (r. Dimitrii Kalashnikov, IDFA 2017, prikazan na 80 filmskih festivala, kino distribucija u 80 bioskopa u SAD-u i Kanadi, Netflix). Reditelj, scenarista i producent filmova: „BUGARSKI SAN“ (Al Jazeera Balkans 2019, Zagrebdox, Sunny Side of the Docs – best of the fests…, publika 200 miliona ljudi), „2 ŠKOLE“ ( Zagrebdox 2017, Sarajevo film festival, 30 festivala), „SELO BEZ ŽENA“ (IDFA 2010, prikazan na 70 filmskih festivala, osvojio 14 nagrada, prema izboru Instituta za dokumentarni film iz Praga uvršten u 20 najboljih dokumentarnih filmova u 21. veku, Amazon).

Mihajlo Jevtić

Rođen 1978 godine u Beogradu, SFRJ. Diplomac francuske škole za režiju dokumentarnog filma „Ateliers Varan“ i studija sociologije na Univerzitetu u Londonu (LSE). Scenarista, reditelj i producent devet kratkometražnih filmova i jednog dugometražnog dokumentarnog filma, „Četiri Pasoša“, nastalog u srpsko/nemačko/hrvatskoj koprodukciji. Mentor na filmskim radionicama AFC-a u Beogradu od 2008 godine. Osnivač produkcijske kuće „Film the World“ i član strukovnih udruženja UFUS i DokSrbija.

Povezana vest:  Provedite „7 dana u Havani“

Marko Grba Singh

Rođen 1988. godine u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegovi kratki dokumentarni filmovi „Kasno smo se sreli“ (2012) i „Bledo“ (2013) premijerno su prikazani na festivalu Visions du Reel u Nioni. Njegov prvi srednjemetražni film „Abdul & Hamza“ (2015) dobio je posebno priznanje na FIDMarseju. Njegov kratki film „If I Had It My Way I Would Never Leave“ prikazan je na filmskom festivalu u Kanu u sekciji ACID. Od 2018. godine je umetnički direktor BELDOCS-a, beogradskog međunarodnog festivala dokumentarnog filma. Njegov prvi dugometražni film „Rampart“ (2021) premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu.

Nataša Pantić

Završila je montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.Montirala je veliki broj igranih i dokumentarnih filmova od kojih su mnogi prikazivani i nagrađivani na renomiranim festivalima. Dobitnica je nagrade za najbolju montažu na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma 2012. godine, Specijalnog priznanja za montažu na Filmskom festivalu u Herceg Novom 2016. godine, nagrade za montažu na Beldocs festivalu 2018. godine i Nagrade za montažu na Festivalu etnološkog filma 2019. godine. Odabrana filmografija: „Koreni“ (dokumentarni, red. Tea Lukač, 2021); „Posle zime“ (red. Ivan Bakrač, 2021); „Glas“ (red. Ognjen Sviličić, 2019); „To sam što jesam“ (dokumentarni, red. Andrijana Stojković, 2019); „Kada dođu svinje“ (dokumentarni, red. Biljana Tutorov, 2017); „Tako mi na istoku“ (dokumentarni, red. Katarina Mutić, 2016); „#SamoKažem“ (veb serija, red. Jelena Gavrilović, 2014).

Dragan von Petrović

Montažer i reditelj dokumentarnih i igranih filmova. Studirao je filozofiju, završio AFC školu filmske režije i filmsku montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov dokumentarni film „Dragan Wende – West Berlin“ prikazan je na festivalima Hot Docs, DOK Leipzig, Achtung Berlin i osvajao nagrade na festivalima u Trstu, Max Ophüls Prize, FEST New Directors, kao i nominacije za najbolji nemački dokumentarac godine i Prix Europa. Montirao je igrane, dokumentarne i kratke igrane filmove nagrađivane na festivalima u Veneciji („Oaza“), Karlovima Varima („Varvari“), Sarajevu („Goli“), Lokarnu („Poslednja slika o ocu“), Bilbau („Severni Pol“) i prikazivane na festivalima kao što su Berlinale, Cannes, SXSW, Sundance, Sheffield, Tallinn Black Nights, Clermond-Ferrand, dok je kratki igrani film „Piknik“ osvojio EFA nagradu za najbolji evropski kratki film 2015. godine. Radi i kao gostujući predavač, moderator panela i konsultant montaže na dokumentarnim i igranim filmovima. Jedan od osnivača i član udruženja dokumentarista Srbije – DOKSrbija.

Povezana vest:  Alen, Finčer, Skorseze favoriti Udruženja reditelja

Vanja Kovačević

Studirala književnost, a zatim diplomirala Filmsku i TV montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je doktorant na Umetničkim doktorskim studijama u dramskim i audiovizuelnim umetnostima. Radila je kao novinar i autor programa na RTV B92 od 1998. do 2002. Jedna od osnivača, koordinatora udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA. Poslednjih šest godina radi kao koordinator edukativnog programa FIRST FILMS FIRST. Režirala je dokumentarni film („ZVEZDA JE ROĐENA“) i nekoliko kratkih dokumentarnih i igranih filmova. Radila je kao montažer na dugometražnim igranim filmovima („THE BOX“ Andrijane Stojković, „STRAHINJA BANOVIĆ“ Stefana Arsenijevića), brojnim dokumenatarnim filmovima i televizijskim serijama („PORODICA“ Bojan Vuletić i druge), kao i na preko 100 muzičkih spotova, TV reklama i ostalih kratkih primenjenih formi. Trenutno kao reditelj završava svoj drugi dugometražni dokumentarni film („SUPERNOVA“).

********************************************************

DOKSRBIJA – Udruženje Dokumentarista Srbije je strukovno udruženje autora i producenata dokumentarnih filmova, sa sedištem u Beogradu, koje paralelno deluje na nivou kulturne politike i u okviru produkciono-organizacione baze, dajući potporu srpskim autorima i producentima autorskog dokumentanog filma, te ukupnom razvoju, produkciji i prikazivanju domaćih kreativnih dokumentaraca, u Srbiji i svetu. Posebna pažnja poklanja se uspostavljanju trajnih i sistemskih rešenja, kojima se stvaraju uslovi za ekonomski prosperitet, rad i stvaralaštvo dokumentarista u Srbiji, kao i za održiv razvoj nezavisne produkcije dokumentarnih filmova.

U partnerstvu sa Filmskim centrom Srbije, a uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i evropskih partnera, DOKSRBIJA organizuje trening programe podizanja kapaciteta u oblasti produkcije dokumentarnih filmova u Srbiji, promoviše domaće autore u zemlji i svetu, podstiče saradnju i sa javnim medijskim servisom u zemlji kroz otkup filmova i sl.

Svojom aktivnošću udruženje nastoji da pomogne Filmskom centru Srbije da izdvajanja za sufinansiranje dokumentarnih filmova u Srbiji približi evropskom standardu, te da pomogne pozicioniranje domaćih producentskih kuća posvećenih dokumentarnom filmu kao važnih aktera na regionalnoj sceni.