Međunarodni filmski festival „Kustendorf“ u 17. izdanju će biti održan od 23. do 27. januara u Drvengradu, a svetski reditelj Mateo Garone će biti glavni gost i primiti nagradu „Drvo života“, najavio je danas Emir Kusturica u pres sali Vlade Srbije u Beogradu.
Predstavnicima medija obratila se i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković.
Filmski reditelj i osnivač „Kustendorfa“ Emir Kusturica podsetio je na njegovu priču od prošle godine kako je nastao Venecijanski filmski festival.
„Vlasnik najotmenijeg restorana u Veneciji pitao se zašto je sezona tako kratka, i odlučio da se tu osnuje filmski festival. Mi smo na Mokroj Gori uradili suprotno: prvo smo gradili da bismo tu imali festival kakav je „Kustendorf“. Kod nas se prikazuju filmovi snimljeni iz dubokog egzistencijalizma, to je razlog zašto se prave filmovi. Ovde smo odlučili od početka da se borimo protiv velikog prostaštva koje se širi još od TV signala“, rekao je Kusturica i dodao da to širenje programa u vidu rijalitija podseća na svet romana autora Džordža Orvela i Oldusa Hakslija, kao vesnike novog doba, totalitarizma.
Laureat dve „Zlatne palme“ na festivalu u Kanu je naglasio da Takmičarski program u 17. ediciji čini 17 filmova, i otkrio da je bilo prijavljeno čak 536 kratkometražnih ostvarenja.
U ovoj selekciji će se takmičiti filmski autori iz Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Indije, Češke republike, Rusije, Srbije, Severne Makedonije i Hrvatske.
Nagrade su – Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kao i „Vilko Filač“ za najbolju filmsku fotografiju.
Kusturica je istakao da je glavni gost festivala proslavljeni filmski autor Mateo Garone, reditelj ostvarenja „Gomora“ (2008), „Pinokio“ (2019), „Dogman“ (2018), „Rijaliti“ (2012), a na „Kustendorf“ stiže sa svojim novim filmom „Ja, kapetan“ (2023), sa kojim je osvojio nagradu Srebrni lav za najbolju režiju na festivalu u Veneciji.
„Prema mom ubeđenju, Mateo Garone je sigurno jedan od najboljih reditelja u celom svetu. On je veoma ozbiljan autor koji je zakoračio u kinematografiju iz duboke duhovnosti, ne toliko nužno iz dubokog egzistencijalizma. Veoma smo dobri prijatelji, radujem se što ćemo ga ugostiti ove godine i gledati njegov najnoviji film „Ja, kapetan“ u programu „Savremene tendencije“, naglasio je Kusturica i dodao da će Garone dobiti važnu nagradu „Drvo života“.
U tom programu biće prikazan film „Komandant“ italijanskog reditelja Eduarda de Angelisa koji je otvorio Venecijanski festival, za koga je Kusturica podsetio da je već, ne tako davno, boravio na Kustendorfu, u Takmičarskom programu sa studentskim filmom, a sada je postao značajan sineasta sa dugometražnim delima.
Selekcija „Savremene tendencije“ donosi i jedan srpski igrani film „Lost Country“ Vladimira Perišića, u koprodukciji Francuske i Srbije.
„Za nas na Kustendorfu se smatra da je naša strogost pri odabiru filmova, posebno domaćih, kao neka arogancija. Dok posmatram domaću kinematografiju, vidim da se dosta toga snima, dobijaju autori sredstva za svoje projekte, ali oni su nekako limitirani u tematskom okviru. Tako se novac troši na neke prigodne filmove ili one koji imitiraju svetsku, američku produkciju. „Lost Country“ u potpunosti iskače iz tog koloseka, to je duboko ličan autorski film, lokalni, govori o važnom problemu, i zato smo ga izabrali na ovogodišnjem festivalu“, ocenio je Kusturica.
Reditelj i osnivač festivala je naveo da je ovo definitivno italijanska godina, jer program „Savremene tendencije „, osim Matea Garonea i Eduarda de Angelisa, donosi i režisera Đakoma Abrucezea sa igranim filmom „Disco Boy“ (takodje je nedavno bio na Kustendorfu u Takmičarskom programu sa svojim studentskim filmom), dok rusko dokumentarno ostvarenje „Poslednji motorni brod“ Ilje Željtjakova zaokružuje tu selekciju.
Kada je reč o spomenutom Takmičarskom programu od polučasovnih i 45-minutnih filmova, Kusturica je predstavio Medjunarodni žiri: italijanski pisac i publicista Sandro Veronezi, srpska glumica Bojana Panić i filmski režiser iz Uzbekistana Muzafarkon Erkinov. Direktori fotografija Vladan Radović sa karijerom u Rimu (Italija) i Mišel Amatje iz Francuske odlučivaće o nagradi za najbolju fotografiju „Vilko Filač“.
Kusturica je rekao da svi ti filmovi mladih autora imaju svoju autentičnost pogleda na svet i podvukao da „Kustendorf“ i treba da bude festival koji govori o „slobodnom filmu“, a ne da bude „estetika nadzornih kamera“, u kome režiseri nemaju nikakvu slobodu u kreativnosti, „već rade sve ono kako im producenti šapuću na uvo“.
Prema njegovim rečima, ti filmovi mladih okrenuti su ka ličnim problemima, govore o društvenoj kritici i imaju kritičku distancu.
Ministarka kulture Republike Srbije Maja Gojković je sa istakla da je ponosna što po treći put u svom sazivu učestvuje u realizaciji festivala „Kustendorf“ kao najava za njegovo punoletstvo, 18. izdanje na početku 2025. godine.
Foto: A. H./ATA Images
Gojković je otkrila da lično prati festival svih 17 godina i priznala da je u početku bila skeptična da li će Kustendorf opstati i potrajati, jer se ne bavi komercijalnom stranom sedme umetnosti, već je „posvećen pravom, iskonskom, zanatskom, autorskom filmu“.
„Eto i nakon 17 godina postojanja mnoge neverne Tome su se uverile da „Kustendorf“ može da istraje i postane jedan od najvažnijih ne samo regionalnih već i svetskih festivala. Filmovi u programu privlače veliku pažnju bez spektakla i specijalnih efekata, zato se nadam da u selekciji nema filma kao što je „Barbi“ i slični, neki roboti koji napadaju svet“, rekla je Gojković.
Ministarka kulture je naglasila da se program Kustendorfa bazira i na delima majstora svetske kinematografije gde publika može gledati filmove najboljih reditelja sveta, a istovremeno da otkriva i nove, mlade i talentovane autore o kojima će se tek pričati.
„Tako „Kustendorf“ slavi umetnost, a ne komercijalnost. Konačno da ovde uživamo u kvalitetnoj režiji, glumi, dobroj kameri, da pamtimo filmove. Raduje me što je u programu domaći film „Lost Country“, radjen u koprodukciji sa Francuskom. U Srbiji postoji godinama tolika hiper produkcija filmova i TV serija, i od tog kvantiteta rađa se i kvalitet, kakav je sigurno „Lost Country“, zaključila je Maja Gojković.
„Retrospektiva velikana“ kao programska celina donosi antologijske filmove „Na dokovima Njujorka“ (Waterfront, 1954) reditelja Elija Kazana, sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi, nemi film „Pohlepa“ (1924) Eriha fon Štrohajma – 100 godina od premijere, „Drvo želja“ (1976) gruzijskog autora Tengiza Abuladzea i „Osam i po“ (1963) Federika Felinija, gde je glavnu ulogu imao slavni Marčelo Mastrojani. Istovremeno obeležavaju se jubileji – 100 godina od rođenja Branda, Mastrojanija i Abuladzea.
Program „Novi autori“ prikazaće dugometražne filmove „Hoću muža“ ruske rediteljke Sonje Karpunjine, „Vikend u Gazi“ Bazila Halila, „Zemaljski stihovi“ Alija Asgarija i Alireze Hatamija i „Moja švajcarska vojska “ Luke Popadića. Svi navedeni autori su već bili na Kustendorfu i učestvovali u Takmičarskom programu sa svojim studentskim radovima.
Kustendorf je osnovan je 2008. godine sa idejom da na jednom mestu okupi velikane savremenog autorskog filma i mlade filmske stvaraoce.
Takmičarski program festivala posvećen je prikazivanju kratkometražnih filmova, sa dodatnim programima koji uključuju projekcije dugometražnih filmova iz savremene svetske produkcije, retrospektive velikih autora, radionice, izložbe i koncerte.
Foto: A. H./ATA Images
Za sam kraj konferencije za novinare, Kusturica je istakao da se najveći deo budžeta festivala troši na avionske karte svih gostiju koji dolaze iz bukvalno celog sveta, „i divno je što se svi ti ljudi i pored svih užasa koje imamo poslednje tri godine, od kovida do ovih ratova, odlučuju da nam dođu na Kustendorf“.
Kusturica je naglasio da prvi put ove godine neće biti muzičkog programa upravo zbog sredstava koji će otići na dovodjenje tolikih autora, te da je ipak težište na filmovima, ali da će možda biti održan jedan koncert na samom zatvaranju 27. januara, ali reditelj nije siguran ko će nastupati.
Filmski festival Kustendorf od 23. do 27. januara će se odvijati Drvengradu, Mokra Gora, u organizaciji producentske kuće „Rasta internacional“ u vlasništvu Emira Kusturice i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Mećavnik grada.
Glumci Džoni Dep, Met Dilon, režiser i glumac Nikita Mihalkov, reditelj i scenarista Džim Džarmuš, glumica Monika Beluči, meksički scenarista i pisac Giljermo Arijaga, samo su neki od mnogih svetskih imena – gostiju koji su dolazili na Kustendorf proteklih 17 godina.
Foto: A. H./ATA Images
