Anđelina Džoli: Iznenađena reakcijama u RS i Srbiji
Rediteljka i scenaristkinja filma „U zemlji krvi i meda“ Andželina Džoli izjavila je da su je „šokirale reakcije iz Republike Srpske i Srbije, ali da one, zapravo, samo pokazuju količinu problema s kojima se suočava ovaj region“.
-Ta reakcija ističe količinu problema ovde, a ne samo stava prema umetnosti i prema meni. Svesna sam da je to osetljiva tema u region iako je prošlo 20 godina od kraja rata. Rane su još sveže i nadam se da će građani dobiti pravo na vlastito mišljenje, a ne da im se to mišljenje nameće, jer građani ovog regiona vrlo su otvoreni, progresivni i inteligentni – rekla je Džolijeva u intervjuu za današnji sarajevski Dnevni avaz.
Prema njenim rečima, njena je želja bila da film pomogne Bosni I Hercegovini, o čemu je nedavno razgovarala i s predsednikom SAD Barakom Obamom.
-On i njegovi saradnici pokazali su veliko interesovanje. Tražili su od Zane Marjanović (glumice iz Sarajeva) da im objasni, ilustruje situaciju kakva je danas u Sarajevu. I videlo se koliko su predani ovom regionu, koliko im je sve to bitno. Sam način ophođenja prema meni i Zani ukazuje na to kolika je njihova podrška i zainteresovanost za ovu državu – kazala je Andželina Džoli.
Ona je okrivila međunarodnu zajednicu zbog odnosa prema ratu u Bosni i Hercegovinu i dodala da je cilj njegog filma da podstakne međunarodnu zajednicu da pomogne u rešavanju aktuelnih problema u BiH.
-Čak i u Nemačkoj sam saznala da su spremni finansijski pomoći. Ja, naravno, ovaj film nisam snimala da bih se uplitala u političku scenu ovog regiona, ali će se moj glas uvek čuti kada je reč o humanosti. Ovo je vrlo kompleksan period na globalnoj i ekonomskoj sceni, ali ovaj deo sveta nije zaboravljen, i dalje je fokus na ovom region – kazala je glumica i rediteljka.
Ona je ocenila da je njen film „vrlo je težak“ i da će u građanima BiH „probuditi neka sećanja i neke slike zbog kojih i dan-danas ima noćne more“. Prema njenim rečima, sve scene u filmu su priče ljudi s ovih prostora, a koje je upoznala „na svom zadatku“.
-Toliko su me dirnuli njihovi stavovi i činjenica da drže glavu uspravno uprkos onome kroz šta su sve prošli. Ponosno hodaju bez obzira na to, pokušavajući da nađu ravnotežu, iako njihov svet više nikada neće biti isti. Svaka priča s ovog prostora potresna je na svoj način i namera ovog filma ogleda se u tome da se svačija priča čuje – objasnila je Džolijeva.
