Film „Ratni konj“ od 1. marta u bioskopima
Od reditelja Stivena Spilberga stiže „Ratni konj“, epska avantura za publiku svih uzrasta. Smešten na predivnim predelima ruralne Engleske i Evrope za vreme prvog svetskog rata, „Ratni konj“ počinje s pričom o izvanrednom prijateljstvu između konja po imenu Džoi i mladića Alberta koji će ga pripitomiti i izdresirati. Kada ih na silu razdvoje, film će pratiti neverovatno putovanje ovog konja u toku rata, koji će menjati i inspirisati živote ljudi koje će sretati – od britanske konjice, nemačkih vojnika do francuskog farmera i njegove unuke – pre nego što priča dostigne svoj emotivni vrhunac u srcu ničije zemlje.
Prvi svetski rat je doživljen kroz putovanje ovog konja – jedne odiseje radosti i tuge, strastvenog prijateljstva i velike avanture. „Ratni konj“ je jedna od najboljih priča o prijateljstvu i ratu – uspešna knjiga je pretočena u još uspešniji pozorišni hit koji stiže na Brodvej sledeće godine. A sada dolazi na velika platna u epskoj adaptaciji jednog od najvećih reditelja filmske istorije.
Spilberg: „Po mom mišljenju, ’Ratni konj’ je večna priča o žrtvama koje činimo u ime ljubavi – o žrtvama koje podnosi jedan dečak u periodu rata da bi pronašao svog konja i onima koje konj podnosi ne bi li preživeo ovu mračnu epizoduistorije. Kroz celu priču, njihove sudbine se prepliću.“
Putovanje počinje na vrhuncu prvog svetskog rata, kada jedna engleska farmerska porodica kupi na aukciji plahovito ždrebe iako nema sredstava da ga plati. Ispostaviće se da konj, kome su dali ime Džoi, predstavlja samo gubitak za siromašnog Teda i Rouzi Narakot (Piter Mulan i dva puta nominovana za Oskara, Emili Votson), ali njihov sin Albert (debitant Džeremi Irvin) biće odlučan u tome da ga ukroti i istrenira do maksimuma njegovu očaravajuću narav, brzinu i privrženost. Njih dvoje su nerazdvojni, ali kad rat započne, oni će se razdvojiti jer će Džoija prodati bez Albertovog znanja i odvesti na front gde će postati deo konjice zanosnog britanskog oficira.
Tako će otpočeti Džoijevo zamršeno putovanje kroz radost i tugu, nevolje i čuda. Ovaj konj će postati izuzetan heroj koji će uticati na živote ljudi sa svih strana rata svojom nevinošću, iskrenim motivima i bezuslovnom privrženošću njegovim ljudskim prijateljima. On će vući ambulantna kola na bojnom polju, rasterati nemačke vojnike, zapaliti maštu jedne Francuskinje i odvući ogromne topove uz planine. Kako film bude napredovao do snažne kulminacije, videćemo Alberta koji će krenuti u rovove u sopstvenoj opasnoj misiji i Džoija koji će biti uhvaćen u zamku na ničijoj zemlji između britanske i nemačke teritorije. Ali čak i kad bude izgledalo da nema povratka, on će pokrenuti trenutnu šansu za mir i držaće se čvrsto ideje o ujedinjenju i obnovi.
Da bi što bolje prikazao širinu ove priče, Spilberg je okupio osobeni miks glumaca i prijatno nas iznenadio time što je uveo nekoliko debitanata uključujući Džeremija Irvina u ulozi Alberta, Toma Hidlstona, Benedikta Kamberbeča, Dejvida Krosa, i dr. uz veterane koji su dobitnici mnogih nagrada, kao što su Emili Votson, Piter Mulan, Nil Arejstrap i Dejvid Tulis.
ODISEJA JEDNOG KONJA
Kako razviti priču o ljubavi, ratu, snazi i nadi kad vam je glavni lik nedužni seoski konj koji je u potrazi za dobrotom, prijateljstvom i putem kojim će se vratiti kući?
Ovaj izazov se odmah nametnuo Stivenu Spilbergu čim je naišao na roman Majkla Morpurga „Ratni konj“. Knjiga govori o inspirativnoj legendi, ali na način na koji do sad nije viđen. Mnogi su pisali o pričama koje su proizašle iz rata: ljubavne priče, priče o herojstvu, moralnim dilemama i razdvojenim porodicama koje prevazilaze teškoće. Ali ovde imamo priču o ratu kakvu dosad nismo imali, prikazanu kroz putovanje jedne životinje gurnute u bitku s nikakvom namerom da bira stranu, nošene samo gorućom željom da živi i da se vrati onima koje voli.
Spilberg je zamislio da film nastane iz tradicije odiseje – mitskog putovanja koje će mladog junaka gurnuti u opasan svet iz kog će se vratiti mudriji i s novim pogledom na život. Samo što će ovog puta, putnik imati perspektivu jedne drugačije vrste i u tišini će posmatrati najmučniji ali i najinspirativni period ljudske istorije.
Svuda gde se Džoi nađe na svom putu upoznaće ljude i životinje koji daju sve od sebe da bi preživeli. Od samog početka Spilbergu je bila intrigantna ova ideja da prelazi s jedne na drugu dirljivu priču i to sve kroz Džoijeva iskustva. „Mislim da nikad ranije nisam radio u ovom epizodnom formatu, s minijaturnim pričama koje se stapaju u jednu veliku priču,“ kaže on. „Likovi će se smenjivati kako Džoi bude prolazio kroz njihove živote i videćemo kako svaki od njih ostavlja trag na njega i kako on utiče na sve njih.“
