Kusturica: Reditelji su kao nervozne domaćice
Reditelj Emir Kusturica održao je danas izuzetno posećenu i odlično osmišljenu radionicu u okviru Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“, poručivši okupljenim studentima da „dobar film dolazi iz dobre ideje“. Kusturica je podelio svoje iskustvo sa mladim autorima nakon pojekcije svog studentskog filma „Gernika“ (1978), nastalog prema noveli Antonija Isakovića.
-Gledajući ovaj film posle više decenija uverio sam se još jednom da dobar film proizilazi iz dobre ideje – rekao je osnivač Kustendorfa, naglasivšsi da je najčešća greška mladih autora što misle da je pisanje i snimanje filma isto.
On je istakao da su prostor i vreme najvažniji elementi filma, ali se gube u savremenim ostvarenjima zbog diktata brzine.
-Vi određujete prostor. Kombinaciju sitnih detalja određuje vaše srce, a brzina uništava glavni element filma vaš izraz, vaš lični input – objasnio je Kusturica.
-Ako je film dobar, on korespondira sa metaforičkom dimenzijom ljudskog bića i moramo biti oprezni kako pristupamo priči – rekao je Kusturica, naglasivši da snimanje filma nije kreiranje TV reportaže, već ga čine „skrivena pravila arhitekture“.
-To je uvek dostizanje ličnog filmskog jezika – dodao je.
Kusturica je objasnio da pokušava studentima da prenese sve ideje koje su njemu date i da ih nauči upravo toj nevidljivoj arhitekturi filma, kako se ne bi izgubili na putu od scenarija do sobe za montažu – takozvane sobe za plakanje – i posavetovao ih je da rade na svom filmskom jeziku. Mladi, prema njegovim rečima, mešaju realnost i realizam. „Najbolju definiciju realizma dao je Dostojevski ? Realizam je najfantastičnija interpretacija realnosti. Realnost je sve što se dešava oko vas bez vaše interpretacije. Čim vi nešto odlučite, izabere kadar, vi se udaljavete od realnosti“, rekao je Kusturica, ocenivši da nerazlikovanje ta dva pojma jeste i razlog zbog čega su današnji filmovi mahom mračni.
On je primetio i da je reditelj u trenutku kada izgovori „akcija“, najusamljenije biće, usamljenije još više ako ne prepozna „pravila igre“.
-U tom trenutku ne možete ni da odete na picu, ni da pozovete majku da se žalite zbog glumice – ispričao je proslavljeni režiser.
Kusturica je priznao da filmove snima kao što živi, kada je opsednut nečim.
-ko ne stvorite svoj stomak i svoja pluća, ne osetite film i sve emocije koje on nosi, neće ih biti ni na ekranu – objasnio je on.
-Život je dug, morate da snimite mnogo filmova, i do samog kraja se suočavate sa mogućnošću da pogrešite. Moje znanje je slabo u odnosu na moju strast i dečiju radost kada dođem do načina na koji ću snimiti film – rekao je Kusturica.
On je primetio da su reditelji najčešće kao nervozne domaćice, koje moraju da brinu o svakom ćošku da bude čist i imaju pregled situacije u celoj kući.
-Ako dozvolite da vam jedan detalj izmakne kontroli, u problemu ste. Svaki detalj je bitan i zbog toga se češto osećam kao nervozna domaćica – rekao je Kusturica, nasmejavši okupljene studente koji su imali mnogo pitanja za „profesora“, kako ga svi zovu u Drvengradu.
Za svoje filmove je rekao da su najbolji kada traju tri sata i kada nisu završeni: „Ipak moram da ih završim jer tako nalažu pravila“. Kusturica je rekao i da je suština da publika mora da bude oduševljena i otrgnuta od realnosti dok gleda film. Domaćin „Kustendorfa“ uveren je da će festivali pomoći odbranu dostojanstva filma i dovesti do trenutka kada će se film posmatrati kao spoj umetnosti i zabave.
