„Veliki Getsbi“ – da li će Lurman uhvatiti magiju romana?
Dugoočekivana, „zvezdana“ verzija „Velikog Getsbija“ otvoriće 15. maja ovogodissnji Filmski festival u Kanu i istog dana premijerno biti prikazana u Beogradu, a mnogi se pitaju da li će Baz Lurman uspeti u onome ssto režiserima pre njega nije posslo za rukom – da uhvate magiju jednog od možda najvećih američkih romana 20. veka.
„Veliki Getsbi“ F. Skota Ficdžeralda je prilično kratak roman, klasik američke književnosti, od koga je Lurman (Australijanac) napravio raskossan, dug i skup film na kome je radilo 1.160 ljudi uz pomoć 960 glumaca.
Lurman se odlučio da snimi film kada je pre deset godina putujući transsibirskom železnicom pročitao roman. Budžet za film iznosio je preko 100 miliona dolara ssto je prilična suma za film bez superheroja ili ledenih bregova. Veći deo novca potrossen je za snimanje raskossnih zabava koje je Getsbi oranizovao u svom domu. „Prada“ i „Bruks Bros“ obezbedili su haljine i smokinge, uvezeni su stari automobili iz SAD, „Tifani“ je pomagao u izradi nakita…
Poput „Titanika“ Džejmsa Kamerona, Lurmanov „Getsbi“ stiže sa zakassnjenjem. Vesti o tome da će Lurman snimiti film prvi put su se pojavile 2008. ali je posle neuspeha „Australije“ reditelj imao problema da nađe producente.
Na kraju studio „Vorner“ je preuzeo projekat a Leonardo Di Karpio glavnu ulogu. Potraga za glavnom glumicom bila je, međutim, joss teža. Među favoritima bile su Kira Najtli, Skarlet Johanson, Rebeka Hol da bi se Lurman na kraju odlučio za Keri Muligan.
Ben Aflek je prvobitno bio zamissljen za ulogu Toma Bjukenana ali se povukao zbog snimanja „Arga“, a uloga je otissla novoj australijskoj zvezdi u SAD – Džoelu Edžertonu.
Snimanje je počelo krajem 2011. uz probleme i kassnjenja i odlaganje premijere s kraja 2012. na sredinu 2013.
Sve u svemu, pisse „Indipendent“ u velikom tekstu posvećenom „Getsbiju“, čini se da je snimanje joss jedne filmske verzije romana lossa ideja.
Raskossna verzija iz 1974. sa Robertom Redfordom i Mijom Farou nije očarala publiku. Verzija iz 1949. sa sićussnim Alanom Ladom bila je usstogljena do krajnih granica, dok je nemi film iz 1926. izgubljen i sačuvan je samo forsspan sa nekoliko snimaka zabave. U BiBiSijevoj televizijskoj adaptaciji romana Tobi Stivens igrao je uz Miru Sorvino i pokupio neke od najlossijih kritika u karijeri.
„Ficdžerald jednostavno ne izvlači najbolje iz režisera“, žalio je „Njujork tajms“ 1974. „Problem sa Getsbijem je taj ssto zapleta gotovo da nema“.
Drugi problem sa filmskim adaptacijama Ficdžeraldovog romana je taj ssto magična proza romana pretočena na veliko platno u vidu dijaloga ili da bi objasnila lik deluje smessno i neprirodno.
Pa ipak, jasno je zassto je Lurmana (Mulen Ruž, Romeo i Julija) privukao Getsbi – prissa je smesstena u turbulentne i hedonističke 1920e, svega nekoliko godina pre pada berze i Velike depresije, u doba džeza u SAD.
Lurman je majstor u modernizaciji istorijskih tema. Kombinacijom 3D tehnologije i muzike Džej Zija, Bijonse, Vil.Aj.Ema i Emeli Sande, on se okreće mlađoj publici koja drugačije ne bi ni pogledala Ficdžeraldov roman.
Takvim pristupom Lurman prilično rizikuje. Ako se bude previsse oslanjao na glamur, film će delovati povrssno poput Getsbijevih zabava. Ako se previsse okrene mračnim temama, publika neće doći. I upravo u toj tenziji, Lurmanov film pruža fascinantne mogućnosti.
