Džejn Kempion, predsednica žirija Kanskog festivala
Rediteljka sa Novog Zelanda Džejn Kempion biće predsednica žirija 67. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu od 14. do 25. maja, saopštili su danas organizatori te kulturne manifestacije.
-Velika mi je čast što sam izabrana da budem predsednica žirija. I moram da priznam da sam veoma nestrpljiva – rekla je 59-godišnja rediteljka, jedina žena koja je dobila Zlatnu palmu u Kanu, za film „Klavir“.
Dirtektor Kanskog festivala Žil Žakob je rekao da je Džejn Kempion „pravi majstor“.
Džejn Kempion predstavlja jedinstven slučaj u istoriji Kanskog festivala. Ona je osvojila dve Zlatne palme, prvu 1986. godine za kratkometražni film „Peel“, dok je još bila nepoznata u svetu, I drugu 1993. godine za „Klavir“.
Ona je za taj film dobila i Oskara za najbolji scenario, dok je glumica Holi Hanter dobila nagradu za najbolju žensku interpretaciju u Kanu i Oskara za najbolju žensku ulogu.
Džejn Kempion će postati prva rediteljka predsednica žirija Kanskog festivala. Pre nje su kao žene predsednice žirija bile glumice Izabel Iper, Izabela Ađani i Liv Ulman.
Ona je rođena 30. aprila 1954. godine u Velingtonu od roditelja umetnika, majke glumice i oca upravnika pozorišta, koji je bio fasciniran Šekspirom. Završila je antropologiju i potom nastavila studije slikarstva u Engleskoj i Australiji.
Počinje da radi na filmu 80-ih godina kada je završila u Australiji školu za filmsku televiziju i radio (Australian film television and radio school). Tada je izašao njen prvi kratometražni film „Peel“ i 1986. godine osvaja prvu Zlatnu palmu.
U svom prvom dugometražnom filmu, „Klaviru“, Džejn Kempion nameće svoj stil i nastoji da predstavi žene koje traže sopstveni identitet ili napredak.
Njeni najpoznatiji filmovi su „Portrait of a lady“ (1996) sa Nikol Kidman, „Holy Smoke“ (1999) sa Kejt Vinslet, „In the Cut“ (2003) sa Meg Rajan i „Bright Star“ iz 2009. godine.
-Moji filmovi predstavljaju reakciju na opsesiju društva za normalno i odbijanje svake neobičnosti – rekla je rediteljka, koja je navela da je obožavateljka Emili Bronte, Emili Dikinson i Virdžinije Vulf.
Ona je 2009. godine rekla u Kanu da bi želela da ima više žena reditelja, „jer su one podarile život celom svetu“.
Rediteljka trenutno živi u Australiji i imala je veliki uspeh u TV mini-seriji „Top of the Lake“ u američko-britansko-australijskoj produkciji. I u ovom slučaju glavni junak je žena.
