Fajns o „Nevidljivoj ženi“, „Grand Budapest hotelu,Beogradu
Rejf Fajns, neočekivana zvezda Ves Andersonove komedije „Grand Budapest hotel“, koji je apsolutni hit ovogodišnjeg Festa, i režiser i glumac „Nevidljive žene“ kaže da je uloga Gustava H. u Andersonovom filmu bila njegova rola iz snova, a da ga „Nevidljivoj ženi“ nije privukao lik Dikensa, već njegove mlade ljubavnice Nel Ternan.
„Nevidljivoj ženi“ me je privukao lik Nel. To je priča o ženi koja pokušava da živi svoj život, svoje izbore i vezu sa Dikensom. Bilo mi je interesantno kako je žena iz tog vremena zadržala svoj integritet ali i emotivni život, rekao je Fajns Tanjugu na pitanje zašto se posle „Koriolana“ i Šekspira odlučio da radi Dikensa.
Glumac, koji je više puta bio nominovan za Oskara i Zlatni globus i koji je veteran Kraljevskog šekspirovskog društva, kaže da sebe ne vidi kao „šekspirovca“ već samo kao glumca.
„Dikens nije bio taj koji me je privukao ovom scenariju. On je bio fascinantno svetlo sa strane ali je motiv da uradim ovaj film bio lik Nel“, rekao je Fajns kome je „Nevidljiva žena“ drugi film koji je režirao (posle Koriolana) i koji je sinoć prikazan pred punom salom Sava centra kojoj se Fajns sa glavnom glumicom Felisiti Džouns poklonio.
U Andersonovom „Grand Budapest hotel“, Fajns, koji je poznat po „ozbiljnim“ ulogama poput onih u „Engleskom pacijentu“ ili „Šindlerovoj listi“ ovde igra Gustava – nastojnika hotela između dva svetska rata sa tako savršenim suvim humorom da su ga mnogi kritičari nazvali „novom zvezdom komedije“.
Na pitanje šta je razlog da se odlučio da igra komičan lik, Fajns je kratak: „Ves Anderson, naravno“.
„Ves Anderson je sjajan režiser i ne postoji glumac koji bi ga odbio jer je tako poseban, jedinstven i svi njegovi likovi, čak i oni najmanji, su dobro definisani“, kaže vidno oduševljen Fajns. „Bio sam srećan što je napisao ovu ulogu za mene, bar mi je tako rekao. To je uloga o kojoj sam sanjao. Uglavnom mi nude ozbiljne uloge a ovo je bila komedija inspirisana 1930im i Vajldlerom i ‘Biti ili ne biti’ Ernsta Lubiča“.
Fajns je čest gost Beograda sa kojim je, kaže, „duboko povezan“.
-Veza sa Beogradom počela je kada sam došao da pogledam lokacije za ‘Koriolana’ 2008. Tada sam došao prvi put i odmah shvatio da bih ovde voleo da snimim svoj film. Uspeli smo da dođemo dve godine kasnije i to učinimo – rekao je on.
-To je bilo značajno, duboko iskustvo za mene. Snimio sam ovde prvi film koji mi je mnogo značio, uz sjajnu podršku Beograda i ekipe. To je, za mene, snažno sećanje – rekao je Fajns uz osmeh i dodao da je sada stigao u Beograd kako bi se zahvalio Festu što su ga pozvali sa „Nevidljivom ženom“.
Veteran britanskog filma koji, iako opušten u razgovoru sa novinarima, često zagleda svoje šake i dugo promišlja šta će reći, trenutno razmatra mogućnosti za novi režiserski poduhvat ali je „za sada još uvek rano da o tome priča“.
Na pitanje kako vidi britanski film danas, on kaže da ga je teško generalizovati jer ima mnogo stilova – od klasičnih filmova Dejvida Lina do filmova Denija Bojla.
-Britanski film je uvek bio zainteresovan za drame koje se vrte oko društvenih, ekonomskih elemenata britanskog društva – kaže on i posle kraće pauze dodaje: – Oko tenzija unutar društvenih različitosti. Nešto poput tekstova Harolda Pintera koji su puni socijalnih i egzistencijalnih tenzija.
Meni je zanimljiva i veza između britanskog filma i Holivuda pošto uvek postoje filmovi koji traže američku publiku zbog novca i mnogi pokušavaju da pronađu nišu u američkoj publici, kaže on.
-Ponekad pomislim da bi trebalo da budemo dovoljno snažni i snimamo filmove koji ne moraju da zadovolje zahteve američkog boksofisa – dodao je Fajns.
Za razliku od njegovih kolega koje se polako okreću televiziji, Fajns nema nikakve planove da se oproba u tom žanru. „Nemam baš nikakve planove. Ne gledam televiziju“, kaže on.
Trenutno mu je, kaže, plan da što pre završi sa intervjuima kako bi mogao da ode na ručak u centru Beograda a potom, možda, i na fudbalsku utakmicu.
