Na 61. festivalu „kratkog metra“ 135 filmova
Na 61. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, od 2. do 6. aprila, biće prikazano 135 filmova iz celog sveta, u takmičarskom i pratećim programima, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda.
Predsednik Odbora festivala Miroslav Čučković zahvalio je Direkciji Festa na organizaciji manifestacije u kojoj će, kako je rekao, uživati i publika i autori koji dolaze kao gosti festivala.
Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević podsetio je da je to jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi. Beograd sa ponosom neguje ovaj festival, istakao je on dodavši da je uložen veliki trud da se obezbedi bogat presek domaće i međunarodne produkcije.
Umetnički direktor Janko Baljak izjavio je da se odluka o prelasku nekadašnjeg festivala jugoslovenskog „kratkog metra“ na međunarodni format, pre 11 godina, pokazala kao ispravna i da je ove godine prijavljen rekordan broj stranih filmova.
-Bilo mi je teško da napravim selekciju. Morao sam da pregledam više od hiljadu filmova, ali to su slatke muke kada vidite da je vaš festival priznat u evropskim razmerama – rekao je on najavljujući zanimljivu borbu za nagrade.
U domaćoj produkciji, međutim, snimljeno je svega oko 80 kratkih filmova, što je 20-ak manje od godišnjeg proseka u novije vreme.
Predsednica selekcione komisije Aleksandra Milovanović ocenila je da je vidan kreativni, estetski i tehnološki pomak i dodala da dominiraju mladi autori.
U takmičarskom programu učestvuju 53 strana i 31 domaći film.
O nagradama odlučuje žiri čiji su članovi reditelji Nikola Majdak i Miroslav Slabospitski (Ukrajina), obojica nagrađeni na prošlom, 60. festivalu, glumica Hana Selimović, autorka Barbara Miler i filmolog Sesil Jork.
Festival će u Domu omladine Beograda (DOB) 2. aprila uveče zvanično otvoriti poljska rediteljka Aneta Kopač, a kao prvi će, van konkurencije, biti prikazan njen dokumentarac „Joana“, ocenjen kao snažan dokaz vitalnosti filmske škole Andžeja Vajde.
Prethodno će u istoj sali biti prikazan izbor najboljih ostvarenja sa Rimskog nezavisnog festivala, dok će u okviru novouspostavljene saradnje u Italiji gostovati izbor nagrađenih ostvarenja sa beogradskog festivala.
Pored DOB-a, projekcije će biti u Dvorani kulturnog centra i bioskopu „Fontana“, a ulaznice koštaju 150 dinara.
Baljak je skrenuo pažnju na prateće programe – „Komšiluk“, sa filmovima iz regiona, „Dijaspora“, sa ostvarenjima mladih srpskih autora koji žive i studiraju u inostranstvu, „Vrelo“, sa angažovanim filmovima, nakon kojih će biti održane tribine na teme dužničkog ropstva i farmako-medicinske mafije.
Pošto u konkurenciji za nagrade mogu da budu filmovi u trajanju do 30 minuta, filmovi srednjeg i dugog metra, na tabu teme, uvršteni su u program „Zabranjeni glasovi: Top 10 selektora“.
Program „Smeh: Univerzalna čežnja“ nudi kratke komedije sa evropske turneje „Eurokanala“, a „Edinburg: 10 filmova u 10 dana“ animirane minijature za koje je muziku pisala Aleksandra Kovač i animacije njenih kolega sa studija u Edinburgu.
V.d. direktor DOB-a Marko Stojanović rekao je da je ta ustanova prirodni domaćin ovog festivala. DOB je oduvek podržavao filmske stvaraoce, a danas ima jedan od najopremljenijih bioskopa, partner je svim važnim filmskim manifestacijama, organizuje besplatne filmske radionice i odgaja novu publiku, istakao je on.
Publika je, međutim, već duže vreme, bolna tačka ovog festivala.
Direktor Direkcije Festa Gradimir Dimitrijević rekao je da je za prošlo izdanje prodato 2.200 karata, a procenjuje se da je bilo oko 2.600 gledalaca. Dodao je da su pokušali da skrenu pažnju bar studentima filmskih akademija, ali da je odziv ispod očekivanja, verovatno zato što mladi gledaju filmove putem Interneta.
Ove godine neće biti dodeljena nagrada za životno delo, koja je postala bijenalna. Baljak je rekao da je došlo do smene generacija, stariji zaslužni autori su veh dobili to priznanje (prošle godine Želimir Žilnik), mlađi još nisu u dobu za nagradu za životno delo, a ni strukovna udruženja nisu istakla kandidate.
