Oculus Rift ili Virtuelna stvarnost kao novi medij
Pojavom svakog novog medija civilizacija se po malo ubrzava. Nekada, vreme se merilo danima, potom satima i minutama. Današnje generacije, vreme već mere sekundama a više je nego izvesno da će generacije koje dolaze, vreme izražavati u stotinkama, jer će upravo za to vreme, mobilni telefoni i kompjuteri osvežavati sliku na njihovim VR naočarima.
Ovo nisu predviđanja iz daleke budućnosti, već stvarnost u kojoj traje nadmetanje najvećih svetskih korporacija za ulazak u doba novog medija – virtuelne stvarnosti! Ova trka ne liči ni na jednu do sada.
Ne postoje suprotstavljeni tabori koji politički nameću svoje standarde pomoću ad-hock sastavljenih tela za nadzor i sprovođenje raznih standarda kao je često do sada bio slučaj prilikom pojave gotovo svakog novog medija. Stariji ljubitelji tehnologija dobro pamte rat između VHS i Beta Max tabora, svih odlaganja prilikom pojave DVD-ova i zaštita po regionima. Sukobi i borbe, poprimali su komične razmere koje su se montipajtonovski ogledale u zaklinjanjima na vernost, kumstvima i ugovorenim brakovima iz interesa između najvećih svetskih korporacija. Danas, kada je pojava virtuelne stvarnosti izvesna, velike korporacije su se našle zateknute u raskoraku i pokušaju da iz te pozicije, na klimavim nogama, dođu do vazduha i izuste bilo šta, pa makar to bilo i besmisleno.
Priča o novom mediju počine 2012. godine, kada u tom trenutku nepoznati devetnaestogodišnjak Palmer Luckey dolazi do čuvenog inovatora kako bi mu pokazao svoj pronalazak – Tablet zalepljen trakom za kutiju sa dva sočiva od lupe. Ovu napravu, korisnik je trakom pričvršćivao na glavu kao skijaške naočare i kroz sočiva posmatrao sliku koja se emituje na ekranu tableta. Na taj način, slika ispunjava bezmalo čitavo vidno polje korisnika, a svaki pokret glave biva ispraćen istim onim senzorima pomoću kojih pametni telefoni i tablet prepoznaju da li se nalaze u položenom ili uspravnom položaju. Korisnik u tim trenucima ne vidi ivice ekrana ni spoljašnji svet, već samo ivice maske čime je mozak zavaran da se nalazi u svetu koji mu generiše kompjuter, 360 stepeni u svim pravcima. Ovakva pojava, naziva se virtuelna stvarnost. Videvši novi izum, John Carmack inovator i kreator prvog softvera za pokretanje 3D igara kakvim ih danas poznajemo, odlazi na QuakeCon i svečano, sa puno detalja najavljuje početak novog doba, doba Virtuelne stvarnosti.
Dakako, ova ideja nije nova. Ona datira još od kraja šezdesetih i projekta The Sword of Damocles. Proizvod nije najbolji, jer u industriji i vojnoj industriji se koriste daleko neverovatniji uređaji. Čak ovo nije ni prvi pokušaj da se virtuelna stvarnost proda korisnicima po prihvatljivoj ceni. Ipak, ovde se radi o jednostavnom a tako genijalnom rešenju – tabletu zalepljenom za kutiju sa dva sočiva od lupe!!! Svi koji su ovu tehnologiju videli u tom, ne začetnom ali svakako revolucionanom stadijumu, složili su se da su mnogi problemi ranijih pokušaja u ogromnoj meri rešeni. Odmah su snimili kratak film u kojem se objašnjavaju pronalazak i krenuli sa Kickstarter kampanjom tokom koje su za 30 dana sakupili neverovatnih 5 miliona dolara. Dobar odziv korisnika, privukao je investitore pa je za godinu dana, kroz dva kruga investiranja sakupljeno skoro 100 miliona dolara. Priča sve do jednog trenutka izgleda kao tipično „raketno“ lansiranje jedne male kompanije. Ipak, obrt se dešava 25. marta ove godine, kada je Facebook otkupio Oculus i svim investitorima isplatio ukupno 2,2 milijarde dolara. U tim trenucima, Palmer trpi neverovatan pritisak od ljudi koji su mu preko subredita pisali svakodnevno i na razne načine izražavali svoje poštovanje i divljenje. Mnogi od njih, koji su uz proizvod bili od doba Kickstartera, osetili su se prevarenim misleći da se ovako veliki posao obavlja pomoću dobrih namera a ne pomoću novca. Ipak, kada se prašina ubrzo slegla, podvučeni su računi. Oculus je od Marka Zuckeberga dobio skoro pola milijarde dolara za nabavku bilo čega i što je još važnije, angažovanje bilo koga ko je u stanju da pomogne prilikom kreiranja najboljeg uređaja za virtuelnu stvarnost. Palmer i njegov tim, nisu škrtarili, već su pomoću zove zelenih novčanica i slave angažovali čak i suvlasnike giganata kao što je Valve. U stručnim krugovima, smatra se da ovakav trust mozgova koji rade na pojedinačnom polju razvoja poslednji put okupio 1942. godine, na projektu Menhetn.
U ovom trenutku, projekat Oculus Rift se nalazi u beta fazi razvoja, ali oni koji žele, mogu doći u posed takozvanog DK2 (Development kit 2) modela ili ga testirati u Ultra Centru Galaktika koji se nalazi na II spratu beogradskog Delta City-ja.
Iako nije u pitanju finalni proizvod, beta faza Oculus Rift-a predstavlja važnu stepenicu u razvoju tehnologije novog medija. Proizvod u ovom trenutku ima ekran od 1080p, sliku od potrebnih 75fps, kratku postojanost osvetljenosti piksela (low persistence 2-3ms), ubacivanje ispuštenih frejmova (time warp) u slučaju kašnjenja grafičke kartice, praćenje pokreta glave korisnika uz pomoć web kamere i dvadesetak dioda koje su daljinski postavljenih na kućište. Ovaj razvojni uređaj koji služi za kreiranje sadržaja i demonstraciju tehnologije.
Kako se do sada moglo čuti, prvi uređaj za korisnike (CV1) trabalo bi da se pojavi u oktobru ili novembru 2015, a imaće ekran od 1440p, brzinu od 90fps, fenomenalan dizajn i cenu od svega 250 dolara.
Jedina mana!
Uređaj izlazi tek krajem 2015. godine. Prekratite čekanje, posetite Ultra Centar Galaktika u Delta City-ju i proverite o čemu se radi. Budite među prvima koji su ugrabili parče virtuelne stvarnosti.
