Kasperski otkrio dosad najveću sajber pljačku, 100 banaka na meti
Ruska kompanija „Laboratorija Kasperski“ otkrila je da je oko 100 banaka iz više od 30 zemalja širom sveta bilo na meti nepoznate hakerske grupe, što je verovatno najveća sajber pljačka u istoriji, prenela je agencija Sputnjik.
Kako navode u „Kasperskom“, dosad potvrđeni slučajevi hakerskih napada koštali su banke oko 300 miliona dolara, ali stručnjaci te kompanije upozoravaju da bi istragom mogao biti utvrđen i triput veći iznos, što znači da bi konačna šteta mogla biti – milijardu dolara.
U istragu o napadima, koji su trajali dve godine, a čiji je nivo sofisticiranosti bilo toliko visok da ih je bilo teško uočiti, uključeni su Interpol i Europol.
Kako su naveli nezvanični izvori, nekoliko banaka je na taj način opljačkano u Rusiji, a na meti hakera su bile i banke u Japanu, Holandiji, Švajcarskoj i SAD.
Pretpostavlja se da su hakeri slali „zaraženu“ elektronsku poštu zaposlenima u bankama i tako pratili sadržaje na monitorima računara za koje su utvrdili da su zaduženi za novčane transakcije.
Kako je „Sputnjiku“ rekao Anton Šingarov, jedan od stručnjaka kompanije sa sedištem u Moskvi, reč je o dosad najsofisticiranijem kriminalnom napadu, pri čemu je korišćen metod koji su u prošlosti koristile vlade.
Prema njegovim rečima, napad na svaku banku trajao je u proseku dva meseca, a dnevno je radilo po 10- ak hakera, koji su se postepeno infiltrirali u samo srce bankarskog sistema i na kraju uspeli da uđu u ceo sistem.
„Kontrolisali su račune, uspeli su da prebacuju novac s jednog računa na drugi, a banke nisu ni shvatale da su napadnute“, rekao je on Sputnjiku.
Šingarov kaže da se o toj hakerskoj grupi ne zna ništa sem da je reč o družini od hiljadu, možda i nekoliko hiljada kriminalaca koji imaju unutrašnju hijerarhiju.
Da su napadnute, banke su otkrile tek nakon što je jedan od bankomata počeo da izbacuje novac, pa su angažovale kompaniju za softversku zaštitu, koja je sprovela preliminarnu istragu i saopštila da šteta od 300 miliona dolara nije konačna i da bi mogla biti čak triput veća, zaključuje Sputnjik.
