Deljenje informacija i fotografija na društvenim mrežama kao što su Facebook i Instagram svakodnevna je aktivnost mnogih ljudi. Međutim, istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab ukazalo je na to koliko tačno ličnih podataka ljudi dele u javnosti. Ovo istraživanje pokazuje da većina ljudi (93 odsto) deli svoje informacije digitalnim putem, pri čemu 70 odsto tih informacija čine fotografije i snimci njihove dece, dok 45 odsto čine privatni i poverljivi snimci i fotografije drugih ljudi. Ove navike su još izraženije među mlađim generacijama, koje veliki broj svojih privatnih informacija čine dostupnim nepoznatim ljudima.
Zabrinjavajuće da skoro polovina internet korisnika (44 odsto) iznosi svoje podatke javno, ali kada podaci jednom postanu deo javnog domena, mogu otići daleko van kontrole svojih vlasnika. Jedan od petoro korisnika priznaje da deli privatne podatke sa ljudima koje ne poznaje dobro, ograničavajući na taj način svoju sposobnost da kontroliše kako će poverljive informacije biti korišćene. Ljudi sebe izlažu opasnosti od napada na bankovne račune ili krađe identiteta tako što dele informacije o finansijama i načinima plaćanja (37 odsto), postavljaju svoje šifre (30 odsto), skenirane stranice iz pasoša, vozačke dozvole i druga lična dokumenta (41 odsto).
Ovi rezultati su deo izveštaja kompanije Kaspersky Lab o navikama prilikom deljenja podataka, pod nazivom „My Precious Data: Stranger Danger“. Istraživanje je otkrilo da ljudi ne dele samo podatke, već i uređaje koji skladište njihove vredne podatke. Zapravo, svaka deseta osoba (10 odsto) podelila je sa nepoznatim ljudima svoj PIN kod za pristup uređaju, dok je svaka peta osoba (22 odsto) ostavila svoje uređaje otključane i bez nadzora. Skoro četvrtina (23 odsto) korisnika ustupila je svoj uređaj na korišćenje drugoj osobi.
„Preterano deljenje ličnih podataka sa ljudima i kompanijama je veoma opasna navika”, izjavio je Andrej Močola (Andrei Mochola), direktor sektora za odnose sa potrošačima u kompaniji Kaspersky Lab. „U današnjem onlajn svetu deljenje informacija sa drugima nikada nije bilo lakše, i na neki način, zbog toga je internet i stvoren. Međutim, otkrivanjem važnih I osetljivih informacija drugim ljudima vi gubite kontrolu nad njima, zato što ne možete biti sigurni gde podaci odlaze I kako će biti iskorišćeni. Korisnici doslovno stavljaju svoje dragocene podatke, pa čak i uređaje na kojima ih skladište, u ruke drugih ljudi.”
Istraživanje je takođe pokazalo da su najčešće mladi ti koji dele svoje privatne fotografije – 61 odsto korisnika starosti između 16 i 24 godine sklono je deljenju svojih podataka, u poređenju sa samo 38 odsto korisnika preko 55 godina. Ovaj šablon takođe je primetan kada su u pitanju informacije o finansijama, pri čemu dve petine mladih ljudi (42 odsto, starosti između 16 i 24 godine) deli svoje informacije o finansijama i plaćanjima, u poređenju sa samo 27 odsto korisnika preko 55 godina.
„Iako je potpuno nerealno očekivati da internet korisnici prestanu da dele fotografije i lične podatke i druge informacije, upozoravamo ljude da dva puta razmisle pre nego što postave svoje važne informacije onlajn. Takođe, ohrabrujemo sve internet korisnike da preduzmu mere bezbednosti da bi zaštitili svoje podatke i svoju privatnost u slučaju da njihovi uređaji i podaci dospeju u pogrešne ruke”, dodao je Andrej Močola.
Za više informacija o istraživanju, pročitajte izveštaj: “Stranger danger: the connection between sharing online and losing the data we love”.
