Preduzeća širom sveta se bore da zaštite svoje podatake zbog toga što njihovi zaposleni ne prepoznaju sopstvenu odgovornost za digitalni nered, i često šire digitalna dokumenta i datoteke bez razmišljanja o upravljanju bezbednosnim posledicama. Globalni izveštaj “Sorting out digital clutter in business” kompanije Kaspersky Lab[i] otkrio je brojne povezanosti između stvaranja digitalnog nereda na poslu i ljudskih navika koje stoje iza toga, kao što je… organizovanje frižidera. Izveštaj je otkrio da devet od deset (95%) ljudi koji smatraju svoj frižider organizovanim isto to kažu za svoj radni digitalni život.
Digitalni nered uključuje datoteke, dokumenta i podatke kreirane na radnom mestu za koje preduzeće nema potpuni uvid ili kontrolu nad tim kako se skladište i ko im ima pristup. To postaje bezbednosni rizik kada uzmemo u obzir to da 72% zaposlenih na poslu skladište dokumenta koja sadrže lične ili osetljive podatke, koji, ukoliko budu razotkriveni, mogu reputaciono ili finansijski da ugroze biznis, zaposlene i potencijalno klijente.
Izaći na kraj sa digitalnim neredom je izazov za preduzeća i jedan od najznačajnijih koraka je razumeti ko je za to odgovoran. Blizu tri četvrtine (71%) zaposlenih veruje da bi rukovodioci, IT ili bezbednosni timovi, a ne oni sami, trebalo da budu odgovorni za to da imejlovi, datoteke ili dokumenta imaju odgovarajuća prava pristupa. Problem je u tome što, iako IT i bezbednosni timovi mogu da kontrolišu pristup datotekama i folderima koji su dati zaposlenima, uvek ima mesta za ljudske greške. Bilo slučajno ili namerno, na primer, zaposleni mogu svojim kolegama ili osobama van preduzeća dati ovlašćeni pristup ili zaobići IT administratore sa novim alatima za saradnju. S obzirom na to da zaposleni kreiraju i sarađuju na mnogobrojnim dokumentima istovremeno, svi moraju preuzeti odgovornost za svoje postupke koji prouzrokuju digitalni nered.
Kako je izveštaj pokazao, u svakodnevnom životu zaposlenih postoje navike koje su povezane sa kreiranjem digitalnog nereda. Kao i većina ljudi čije su navike organizovanja hrane u frižideru slične sa organizacijom digitalnog života, 88% onih koji reorganizuju svoj frižider pre praznika, isto to čine i sa svojim poslovnim fajlovima.
“S obzirom na to da se količina podataka eksponencijalno povećava, rukovodioci preduzeća bi trebalo da obrate pažnju na digitalni nered i njegove potencijalne bezbednosne rizike,” rekao je Maksim Frolov (Maxim Frolov), potpredsednik sektora za globalnu prodaju u kompaniji Kaspersky Lab. “Tačno je da organizacija vašeg frižidera ne garantuje odbranu od bezbednosnih upada, ali primenjivanje istog principa na digitalni nered će vas učiniti otpornijim na sajber pretnje. Zaposleni bi trebalo da budu upućeni u to kako najbolje da upravljaju svojim digitalnim sredstvima, i jednostavna ali efikasna zaštita bi trebala biti na snazi; ona koja ne čini stvari težim, već ih olakšava.”
Kako ne biste postali žrtva digitalnog nereda, kompanija Kaspersky Lab savetuje preduzećima da razmotre:
- Obučavanje zaposlenih – jako je bitno da obuka podrazumeva praktične veštine primenljive na svakodnevni rad zaposlenih kao što je slučaj sa platformom Kaspersky Automated Security Awareness Platform.
- Redovno podsećanje osoblja na značaj praćenja pravila sajber bezbednosti kako sajber veštine ne bi bile zaboravljene, na primer tako što će se okačiti poster sa savetima u kancelariji
- Pravljenje rezervnih kopija ključnih podataka kako bi se obezbedila bezbednost informacija korporacije, kao i redovno ažuriranje IT opreme i aplikacija radi izbegavanja nezakrpljive ranjivosti
- Pronalaženje posvećenog rešenja za mala i srednja preduzeća sa jednostavnim opcijama upravljanja i pouzdanim bezbednosnim funkcijama; kao što je Kaspersky Endpoint Security Cloud.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
[i] Kompanija Kaspersky Lab je naručila istraživanje od kompanije OnePoll da ispita 7, 000 odraslih zaposlenih od decembra 2018. do januara 2019. godine širom Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Francuske , Španije, Nemačke, Italije, Brazila, Kine, Meksika, Japana, Malezije, Južne Afrike, Rusije i Turske koji rade u kancelariji i koriste kompjutere
