Porast upotrebe elektronskog bankarstva tokom pandemije korona virusa pozitivno se odražava na razvoj IT sektora u Republici Srbiji i omogućava nove prilike za rad i obrazovanje srpskih programera, navode stručnjaci jedne od vodećih domaćih softverskih kompanija iz ove oblasti, „enjoy.ing”.
Prema grubim procenama, usluge elektronskog bankarstva od početka godine su se udvostručile, kao i potreba za domaćim programerima na globalnom nivou.
„Na sopstvenom primeru uočavamo koliko je porasla potražnja za softverskim inženjerima koji razvijaju e-banking rešenja. Samo pola godine od početka pandemije uvišestručila se potreba za programerima koji se bave Java i Javascript programskim jezicima, onima koji rade na e-banking rešenjima koja, sve češće, rade u klaudu i stručnjacima za manuelno i automatsko testiranje”, objašnjava Mirjana Parpura Đorđević iz „enjoy.inga”.
Parpura Đorđević podseća i da je međunarodna organizacija koja okuplja neke od najboljih svetskih tehnoparkova, berzi, inovacionih centara i kompanija pod nazivom Svetski investicioni forum biznis anđela svrstala srpski IT sektor među tri najbolja na planeti.
„Srpsko IT tržište je u svetu prepoznato kao industrija sa velikim potencijalom i znanjem, a takva predstava se nije promenila ni u vreme korone. Internacionalne kompanije se u velikoj meri odlučuju da softverska rešenja razvijaju upravo kod nas, pa će srpski programeri nastaviti da rade na najsavremenijim projektima iz oblasti elektronskog bankarstva”, dodaje Parpura Đorđević.
E-banking je, samo šest meseci od izbijanja pandemije, prevazišao sva očekivanja o razvoju elektronskog bankarstva. Korisnici su se ranije opredeljivali mahom za novčane transakcije, a sad upotrebljavaju elektronsko bankarstvo za savetovanje, informisanje, pa čak i za uzimanje kredita.
„Diloitovo istraživanje pokazalo je da samo 35 odsto korisnika bankarskih usluga planira odlazak u tradicionalne poslovnice po završetku pandemije. Ostali će novčane transakcije i razgovore sa finansijskim savetnicima obavljati onlajn putem. Takođe, starosna grupa ljudi preko 65 godina ranije bila je neko ko će zasigurno fizički otići u banku, a sad će se čak trećina njih odlučiti za digitalne usluge. Ipak, usled neizvesnosti pandemije, ne postoji ni jasna projekcija kako će se dalje razvijati elektronsko bankarstvo”, zaključuje Parpura Đorđević.
