Gotovo polovina žena koje rade u tehnologiji smatra da su efekti COVID-19 pandemije odložili njihovo napredovanje u karijeri, uprkos tome što sličan procenat smatra da će se prekopotrebna jednakost polova verovatnije postići putem struktura koje podrazumevaju rad na daljinu. Mada je život u izolaciji viđen kao mogući pokretač dostizanja jednakih mogućnosti za polove na IT pozicijama, još uvek postojeće društvene predrasude su omele ovaj potencijalni period promena.
Predviđalo se da će život u izolaciji doneti pozitivne promene u borbi za jednakost polova u industriji. Izjednačavanjem pozicije iz društvene i perspektive planiranja porodice, tradicionalni stereotipi koji se tiču dostupnosti i dugovečnosti karijera žena bili bi uklonjeni. COVID pandemija ubrzala je, pa čak i naterala kompanije u ovaj novi oblik poslovanja preko noći, i u neku ruku, ovo predviđanje je urodilo pozitivnim napretkom u smislu celokupnog načina razmišljanja u industriji.
Novi izveštaj o ženama u tehnologiji kompanije Kaspersky, Gde smo sada? Razumevanje evolucije žena u tehnologiji, ukazuje na to da skoro trećina žena koje rade u tehnološkoj industriji zaista preferiraju da rade od kuće nego u kancelariji. Sličan broj njih najefikasnije radi kada radi od kuće, a čak 33% je otkrilo da imaju veću autonomiju kada ne rade u kancelariji.
Međutim, više zabrinjavajuća statistika iz ovog izveštaja ističe kako potencijal rada na daljinu za žene u tehnologiji nje nužno u skladu sa društvenim napretkom u ovoj dinamici ‘rada od kuće’. Gotovo polovina žena koje rade u tehnologiji su imale problema sa usklađivanjem poslovnog i porodičnog života od marta 2020. godine – brojka koja je najistaknutija u Severnoj Americi, ali predstavlja konzistentan svetski trend.
Detaljnijom analizom razlozi za ovu neuravnoteženost postaju jasniji. Kada su ispitanice upitane za njihove svakodnevne aktivnosti koje umanjuju njihovu produktivnost ili napredovanje na poslu, 60% je reklo da su one te koje najviše čiste i spremaju kuću u poređenju sa 47% muškaraca, 63% njih je bilo zaduženo za kućno školovanje u poređenju sa 52% muškaraca, a 54% žena je moralo da adaptira svoje radno vreme, više nego njihovi muški partneri, kako bi se starale o porodici. Kao rezultat toga, 50% žena smatra da su efekti COVID-19 pandemije zapravo odložili, a ne ubrzali, njihovo generalno napredovanje u karijeri.
“Uticaj pandemije je bio značajno drugačiji za žene. Neke žene su bile zadovoljne većom fleksibilnošću i nemanju obaveze da putuju na posao i nazad kada rade od kuće, dok su se druge našle na ivici pucanja. Od ključne važnosti je da kompanije vode računa o tome da su njihovi rukovodioci usklađeni sa svojom strategijom pružanja podrške zaposlenima.
“Drugi značajan trend koji je pandemija ubrzala je koegzistencija zapolenih koji rade na daljinu i hibridnih zaposlenih unutar iste organizacije. Ovo može predstavljati izazov za žene koje rade na daljinu s obzirom na to da mogu da imaju manju pristupačnost najvišem rukovodstvu koje radi u kancelarijama. Ovo može smanjiti njihove šanse da budu uzete u razmatranje za obavljanje obimnijih zadataka koji vode ka unapređenju. Poslodavci moraju da budu svesni ovih nedostataka i u skladu sa njima planiraju kako da ih minimizuju,” komentariše Dr Patricia Gestoso, šef naučne podrške klijentima u kompaniji BIOVIA, dobitnik nagrade Women in Software Changemakers za 2020. godinu, i istaknuti član profesionalne mreže žena, Ada’s List.
Iako ovi primeri društvenog dispariteta nisu specifični samo za tehnologiju, oni ipak ukazuju na barijeru koja žene sprečava da iskoriste prednosti prošlogodišnjeg prelaska na rad na daljinu. Čak 41% žena u tehnologiji (u poređenju sa 34% muškaraca) smatra da bi ravnopravno radno okruženje bilo najbolje za napredovanje u karijeri, a 46% njih misli da je rad na daljinu optimalan način da se ta jednakost i postigne. Tehnološki sektor sada mora da iskoristi svoj ohrabrujući momentum u nadi da će društveni stereotipi to omogućiti u predstojećim mesecima i godinama.
Merici Vinton, suosnivač i izvršni direktor kompanije Ada’s List dodaje: “Kompanije moraju da daju do znanja, i kroz kulturu i kroz politiku, da će zaposlenim roditeljima oba pola obezbediti fleksibilnost koja im je potrebna tokom COVID-a (a i kasnije). Kompanije moraju da razumeju da je reprezentacija bitna i da žene na vodećim pozicijama, timovi koji su većinom sastavljeni od žena i zastupljenost žena na razgovorima za posao pokazuju da u njihovoj kompaniji ima mesta za žene. Najzad, vidimo da se mnogo uspešnih kompanija udružuje sa eksternim ženskim organizacijama koje mogu da vas izazivaju, podstiču da budete bolji, i takođe pruže eksternu inspiraciju za vaše zaposlene.”
“Ukoliko tehnološki sektor preuzme predvodničku ulogu i obezbedi fleksibilnije i izbalansiranije okruženje za žene, to će onda mnogo brže postati norma, što povećava šanse za pokretanjem promene i unutar društvene dinamike. Kao i uvek, ništa se neće promeniti preko noći, ali postoje znakovi da se žene osećaju spremnijim da sa pravom zahtevaju ovakav način rada. Krećući se napred, mi kao industrija moramo da iskoristimo i da se nadovežemo na ovaj momentum, izdvojimo pozitivne aspekte prošlogodišnjeg prelaska na fleksibilan način rada, i budemo pokretači šire društvene promene kao rezultat toga,” komentariše Evgeniya Naumova, potpredsednica globalne prodajne mreže u kompaniji Kaspersky.
Više informacija je dostupno u izveštaju Gde smo sada? Razumevanje evolucije žena u tehnologiji i mogu biti preuzete sa Kaspersky veb-sajta.
