Novo istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky otkriva različite poglede Evropskih zemalja na zajedničku budućnost sa osobama koje su svoje telo unapredile tehnologijom (augmentiranim osobama) – u porodici, na radnom mestu, pa čak i u privatnom životu. Studija otkriva i da li bi nedostatak razumevanja procesa ljudske augmentacije mogao da koči uzbudljiv razvoj događaja.
Skoro polovina (46,5%) odraslih Evropljana veruje da ljudi treba da imaju slobodu da unaprede svoje telo pomoću tehnologije za ljudsku augmentaciju, ali mnogi iskazuju zabrinutost zbog dugoročnog uticaja koji bi takva tehnologija mogla da ima na društvo. Ovo je predstavljeno u novoj panevropskoj studiji kompanije Kaspersky, globalnog eksperta za sajberbezbednost.
Ljudska augmentacija ima dva oblika: može biti motivisana zdravstvenim razlozima – kao što je upotreba bioničkih udova – ili ljudi mogu odabrati da unaprede svoje telo, na primer, umetanjem čipova za radio-frekvencijsku identifikaciju (RFID).
Veliko istraživanje kompanije Kaspersky, u kom je učestvovalo 6.500 odraslih iz sedam evropskih zemalja, otkriva da bi se samo 12% Evropljana protivilo radu sa augmentiranom osobom jer smatraju da oni imaju nepoštenu prednost na radnom mestu. Međutim, skoro dvoje od pet (39%) odraslih Evropljana brine da bi ljudska augmentacija mogla da dovede ili do socijalne nejednakosti ili do sukoba u budućnosti. Sveukupno gledano, gotovo polovina (49%) Evropljana je ili „uzbuđena“ ili „optimistična“ u pogledu budućeg društva koje uključuje i augmentirane i neaugmentirane ljude.
Prema istraživanju kompanije Kaspersky, više od polovine (51%) Evropljana kaže da je upoznalo nekoga ko je prošao proces augmentacije. Kada je reč o privatnom životu, skoro polovina (45%) Evropljana ne bi imala ništa protiv da se zabavlja sa nekim ko je unapredio svoje telo tehnologijom, a 5,5% Evropljana kaže da je već bilo u vezi sa takvom osobom.
Više od trećine ispitanika izjavilo je da je „uvek prihvatalo“ augmentirane ljude, a 17% kaže da ih sada više prihvataju nego što je to bio slučaj pre deset godina. Polovina muškaraca u Evropi (50%) kaže da su „uzbuđeni“ i „optimistični“ u pogledu zajedničke budućnosti kako sa augmentiranim tako i sa neaugmentiranim ljudima, u poređenju sa 40% žena.
Kada bi nekome iz njihove porodice bila potrebna augmentaciona tehnologija iz zdravstvenih razloga, ispitanici bi najpre prihvatili kada bi član porodice imao bioničku ruku (38%) ili nogu (37%). Kada je reč o dobrovoljnoj augmentaciji, odrasli u Portugalu (56%) i Španiji (51%) najverovatnije bi rekli da ljudi treba da rade šta god žele sa svojim telom, dok bi se u Velikoj Britaniji u manjoj meri složili sa tim (36%). Gotovo troje od deset (29,5%) Evropljana podržalo bi člana porodice koji je odlučio da prođe kroz ovaj proces, bez obzira na sopstveni izbor, pri čemu Portugalci (46%) pružaju najviše, a Francuzi (19%) najmanje podrške.
Samo 16,5% Evropljana smatra da je dobrovoljno biranje augmentacije „čudno“, u rasponu od samo osam procenata u Portugalu do 30% u Velikoj Britaniji, dok skoro četvrtina (24%) samo-augmentaciju smatra „hrabrom“.
Nešto više od četvrtine (27%) smatra da bi augmentirani ljudi trebalo da budu posebno zastupljeni na nivou vlasti, u poređenju sa 41% koji se protive toj ideji.
Rezultati istraživanja su predstavljeni pred onlajn debatu kompanije Kaspersky sa vodećim stručnjacima u oblasti augmentacije, koja je održana 17. marta, kao deo Kaspersky NEXT događaja za 2021. godinu i nadovezuje se na izveštaj kompanije Kaspersky pod nazivom Future of Human Augmentation 2020.
Marco Preuss, direktor globalnog tima za istraživanje i analizu, za područje Evrope u kompaniji Kaspersky izjavio je:
„Iako u Evropi nailazimo na široku podršku i interes za ljudsku augmentaciju, postoji razumljiva zabrinutost oko implikacija u vezi sa augmentacijom kada je društvo u pitanju. Vlade, industrijski lideri i augmentirane osobe moraju da se drže zajedno da bi pomogli u oblikovanju budućnosti ljudske augmentacije, kako bismo osigurali da se ova uzbudljiva industrija razvija na način koji je regulisan i bezbedan za sve.“
Hannes Sapiens Sjöblad, generalni direktor i suosnivač kompanije Disruptive Subdermals dodao je:
„Na tehnologiju ljudske augmentacije ne treba gledati kao na vrhunska, visokotehnološka rešenja dostupna malobrojnim i privilegovanim osobama. Ona mora biti pristupačna i dostupna svima – svi bi trebalo da imaju mogućnost da uživaju u koristima augmentacije.“
