Evolucija video igara i veliki rast njihovih konzumenata poslednjih godina podstiče sve više istraživanja o uticaju video igara na zdravlje ljudi a naročito dece. Iz medija najčešće saznajemo o negativnim aspektima video igara, a kao najveći problemi se navode nasilje i zavisnost od igranja. Međutim, ako se osvrnemo na trendove u gejming industriji dolazimo do zaključka da je nasilje u video igrama manje zastupljeno nego u ostalim vidovima masovne, opšte prihvaćene zabave. Rezultati novijih istraživanja prema rečima stručnjaka ukazuju da igranje video igara ima brojne prednosti i pozitivne efekte na rast i razvoj dece. U prilog tome ide i sve veći broj naučnih radova koji se bave pozitivnim uticajem video igara.
Donošenje bržih i ispravnijih odluk
Profesor kognitivne nauke Dafne Bavalije je sa svojim saradnicima sa univerziteta Ročester 24. avgusta 2010. objavila studiju koja je pokazala da igranje akcionih igara povećava mogućnost donošenja bržih i ispravnijih odluka. Naime igrači akcionih igara ne samo da su nakon dužeg perioda igranja izbrusili svoje gejmerske veštine već su razvili i mnoge druge, korisne za svakodnevni život poput boljeg snalaženja u prostoru, mogućnost preciznijeg praćenja pojedinaca koji se nalaze u masi, kao i brže čitanje tekstova sa sitnijim slovima. Jedna on najvećih prednosti ovih ljudi bila je povećana sposobnost rada više radnji u isto vreme, tzv. multitasking. U naučnom časopisu Current Biology, Dafne Bavalije, Aleksandar Puže i Šon Grin su iskazali da da ljudi koji igraju akcione igrice 25% brže donose odluke od drugih ljudi koji ih ne igraju.
Timski duh
Ponekad je igranje video igara način na koji deca provedu vreme zajedno i nauče kako bolje da komuniciraju. Grupno igranje igara predstavlja specifično socijalno iskustvo, jer se tako upoznaju novi ljudi i stiču veštine timskog rada (milioni ljudi širom sveta okupljeni su u virtuelnim grupama kako bi igrali određene video-igre).
Ukoliko porodica ili grupa prijatelja zajedno igra u nekom timu i zajedno rešava probleme to je šansa da se upoznaju iz neke nove perspektive i prodube prijateljstvo.
Kreativnost kod dece
Profesorka Mičigen Stejt Univerziteta, psiholog Linda Džekson, je sa svojim saradnicima sprovela naučno istraživanje koje je obuhvatilo preko 500 dece uzrasta 12. godina. Istraživanje je pokazalo da je kreativnost kod dece koja igraju video igre povećano u odnosu na drugu decu ali i da je upotreba mobilnih telefona, interneta i računara u druge svrhe osim igranja delovalo negativno na dečiju kreativnost. Istraživanje koje je obavila Linda Džekson je obavljano uz pomoć Torrance Test-a. Torrance Test je naučno prihvaćen test u kome je potrebno nacrtati kreativni crtež koristeći zakrivljene linije, imenovati crtež i kasnije napisati priču na temu crteža. Istraživanje je objavljeno 2011. godine u naučnom časopisu Computers in Human Behavior.
Smanjena agresivnost kod dece?
Da li igranje igara kao što su HALO, Mortal Kombat ili Grand Theft Auto kod dece gde je prisutan simptom depresije služi kao okidač u povećanju depresije ili povećane agresivnosti? Prema profesoru Kristoferu Fergusonu sa Stetson univerziteta i nezavisnom istražitelju Šeril Oslon koji su objavili studiju u naučnom časopisu Springer’s Journal of Youth and Adolescence odgovor je NE. Prema ovom istraživanju, deca koja imaju simptom nedostatka pažnje su nakon igranja igara dobijali smirujući efekat koji im je pomogao da smanje agresivnost. Ferguson i Olson su istraživanje obavili na 377 dece različitih etničkih grupa prosečne starosti od 13 godina. Ovo istraživanje je bilo deo velikog projekta koji je napravila vlada Amerike i koji je bio zadužen da ispita uticaj nasilja u video igrama na omladinu. Zaključak koji je donela ova studija je da nije pronađena veza u povećanju delikventnog ponašanja kod dece testiranog uzrasta koja imaju simptome depresije i nedostatka pažnje.
Rešavanje problema i memorija
U nameri da pobede u video igri, igrači uče da isplaniraju svoje akcije i da razlikuju bitne od nebitnih informacija. Igranje video igrica poboljšava sposobnosti rešavanja problema i memorije zato što deca pamte svoje prethodne akcije. Pozitivan uticaj igranja video igrica na sposobnost rešavanja problema je najveći kod umerenog broja sati provedenih u igranju. Takođe, postoji još jedan preduslov da bi ovaj efekat postojao – bitno je koju aktivnost igranje igrica zamenjuje. Naime, samo ukoliko deca igraju video igrice umesto da gledaju televiziju, odmaraju se ili idu u kupovinu itd. one imaju pozitivan uticaj na njihov razvoj. Međutim, igranje video igrica ne može biti zamena niti za učenje, niti za izradu domaćeg zadatka.
Autor: Predrag Ciganović, urednik gejming portala RUR
